Bamija – afrička šljiva otpada

Bamija, Abelmochus esculentus, je član porodice slezova fam. Malvaceae, poznate po svojim članovima sa lekovitim svojstvima. Tako ni bamija nije izuzetak, s‘tim što njena lekovitost naropčito deluje na muškarce, i to na donji dom.

Bamija se, za muškarce, korisiti kao afrodizijak. Treba imati na umu da redovna ishrana redovno daje željene rezultate. Bamija direktno utiče na povećanje testosterona, stoga nemojte da se iznenadite ako libido proradi i brada počne da niče kao luda. To je dobar znak da isharna plodovima ove biljke daje željeni rezultat.

Bamija ima više centara porekla. Neke vrste potiču iz južne Azije, dok druge potiču sa etiopskog i zapadnoafričkog podneblja. Svedok ovome su ogromne populacije i visoki prirodni priraštaj u zemljama koje se tu nalaze, i još od davnina koriste bamiju u redovnoj ishrani. Kod nas je stigla zajedno sa Turcima i prema rečima, sada penzionisanog profesora povrtarstva Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, da nije bilo bamije ne bi bilo Otomanskog carstva. Tradicionalno rezervisana za one koje imaju harem, bamija je pomagala u „proizvodnji“ budućih vojnika ovog carstva.

Kod nas se tradicionalno gaji u Bosni, gde se kuvaa čuveni gulaš sa bamijom, i gde se danas mogu naći značajne površine na kojima se ova biljka gaji. Bamija ima još par zanimljivih osobina koje treba navesti. Moćan je antioksidans. Može da služi kao zamena za kafu i od nje se pravi takozvana američka „decaff“ kafa. Zgodna za držanje dijete koja nalaže unos manje količine ugljenih hidrata.

Uslovi u kojima bamija uspeva:

Bamija je jednogodišnja biljka i uslovi uspevanja su slični uslovima za kukuruz. To znači da je povoljna temperatura zemljišta za setvu oko 15ºC (april mesec). Osteljiva je na mraz. U tropoljnom sistemu rotacije smatra se za okopavinski usev, i shodno tome može da zauzme drugo ili treće mesto u porcesu rotacije. Dobri predusevi su žitarice đubrene stajnajkom i soja, i važno je znati da gde god se kukuruz uklapa u rotaciju bamija može na to mesto.

Setva i rasađivanje:

Može da se seje direktno na otvoreno polje, ali i u zatvorenom prostoru i potom da se mlada biljka rasadi. Bilo kako bilo, 24 sata pre setve neophodno je seme potopiti u mlaku vodu (oko 30ºC), kako bi semenjača omekšala i šansa da se seme primi povećala.

Direktna setva se vrši prema sledećoj šemi: 60-100cm međurednog razmaka i 20-30cm razmaka u redu. Dubina setve je 5cm.

Ukoliko se seme seje u zatvorenom prostoru onda se može početi sa setvom već u martu mesecu. Može se sejati u staklenike, plastenike, leje i tunele, omaške ili u kontejnere. Ukoliko se seje omaške budite spremni da je proređujete. Bamija je spremna za otvoreno polje kada razvije 3-4 prava lista, tako da se rasad, kada vremenski uslovi dozvole, iznosi na otvoreno polje gde se rasađuje u bankove širine 150cm. Rasađuje se po sledećoj šemi: 35cm međurednog razmaka i 30cm razmaka u redu

bamija 1

Prihrana:

Bamija zahteva sledeće količine čistih hraniva:

60-80 kg/ha azota

120-160 kg/ha fosfora

120-160 kg/ha kalijuma

Startno: 1/3 azota+ ½ fosfora i 1/3 kalijuma

Prihrana pred cvetanje: 1/3 azota+ ½ fosfora + 1/3 kalijuma

Priharana tokom formiranja plodova: 1/3 azota + 1/3 kalijuma

Ukoliko korisitite sistem kap po kap možete da organizjete đubrenje tako da se hraniva, koja su potrebna u datoj fazi razvoja, dostavljaju biljci ravnomerno tokom cele faze rasta.

Čitajte još o sistemu kap po kap ovde

Mere nege koje bamija zahteva:

Obavezno je navodnjavanje, i preporučuje se korišćenje sistema „kap po kap“ u kombinaciji sa malčem ili malč folijom. Pravilna upotreba malča garantuje da oko gajenih biljaka neće biti korova.

Nema bolesti ni štetočina koje je napadaju. Infekcije su moguće ukoliko, usled nevremena, dođe do oštećenja biljke. Preporučljivo je da se odstrane biljke koje nisu u stanju da se same oporave. Najčešće štetočine su žičnjaci, koji napadaju seme, i lisne vaši, koje se najčešće javljaju na mestima gde je biljka bila oštećena.

Čitajte još o žičnjacima ovde.

Berba:

Berba plodova se vrši ručno. Plodovi neujednačeno sazrevaju od kraja maja pa sve do oktobra. Da bi se plod kvalifikovao spremnim za berbu neophodno je da ima dužinu 7,5-10cm i zelenu boju.Pri berbi plod se mora okrenuti par puta oko svoje ose i onda tek otkinuti. Ovo se radi kako plod ne bi gubio svoj sok. Rukavice su poželjene, jer je primećeno da dlačice plodova izazivaju iritaciju kože.

Plodove je neophodno čuvati u frižideru ili na nekom mestu gde je moguća regulacija temperature. Preporučljivo je da budu uskladišteni na oko 10ºC. Na tezgi mogu da izdrže 2-3 dana, ukoliko temperatura ne prelazi 10ºC.
Krajem septembra se plodovi bamije mogu ostaviti na biljci, kako bi postigli punu zrelost i samim tim, ostavili seme za sledeću setvu.

Zrelo seme u sebi sadrži alkaloid gosipol koji ubija mušku potenciju, tako da zrelo seme, ni pod kojim uslovima, ne sme biti korišćeno kao afrodizijak.