Plavi kamen je jedan od najstarijih hemijskih sredstava koja se koriste u borbi protiv gljivica. Primene su mu mnoge: koristi se u metalurgiji za pravljenje legura, za dobijanje pigmenata i boja… Uprkos tome što je plave boje pigmenti koji se mogu dobiti iz njega su uglavnom zelene i crvene nijanse.
Najbitnija stvar za šta se koristi u poljoprivrednoj struci je za suzbijanje gljivica. Bilo da su u pitanju gljivice u usevu ili zasadu, staji ili magacinu, nije bitno. jer je plavi kamen uvek u stanju da deluje. Karakteristična plava boja, koju ovo jedinjenje poseduje, je izuzetno prepoznatljiva i nema osobe koja je nije videla na selu ili vrtnom centru.
Šta čini plavi kamen tako popularnim?
Uprkos tome što je star preparat i dalje je izuzetno popularan – a popularan je zato što je koristan. Preparati za zaštitu bilja gube na delotvornosti i popularnosti kako vreme odmiče. Bolesti i štetočine se navikavaju na njih. Takođe mora da se uzme u obzir i cena proizvodnje sredstva, jer se nastoji da sirovina za proizvodnju pesticida bude što jeftinija. To nije zato što hemijska industrija steže kesu. Nužno je proizvesti ogromne količine, u što kraćem vremenskom roku, tako da je jeftina sirovina izuzetno poželjna.
Plavi kamen, iliti bakar (II) sulfat, je đubre, otpad, nuzproizvod metalurgije, i sa cenovnog aspekta savršen kao sirovina za masovnu proizvodnju. Uvek ga ima i uvek će ga biti i jeftin je. Neko je davno primetio da u prostoriji gde se drži plavi kamen spreman za odnošenje i prodaju, nema buđi u zidovima. Nije dugo bilo potrebno da se poveže dva i dva, pa da se za plavi kamen otvori novo tržište.
Prema priči starijeg meštanina iz sela Kačarevo, nedaleko od Pančeva, zidovi mesne bolnice su pre više od 100 godina bili prvo krečeni plavim kamenom. Tek nakon sušenja se koristio običan kreč. Zidovi su ipak bili beli (ova opaska će biti od značaja kasnije). Od bolnica preko kuća i podruma, do staja i silosa, plavi kamen je bio korišćen za suzbijanje buđi u zidovima koja nastaje dejstvom vlage.
Kako skladištiti semensku robu na gazdinstvu možete pročitati ovde.
Vreme krečenja plavim kamenom je prošlo i danas postoje bolja sredstva za ovu namenu. Skok plavog kamena u njive, voćnjake i vinograde je ono što ga najviše čini popularnim. Tokom decenija se pokazao i dokazao kao izuzetno pouzdano sredstvo za suzbijanje gljivica i bakterija u poljoprivredi.
Kako i za šta se koristi plavi kamen?
Prvenstveno se koristi za suzbijanje plamenjače, buđi i pepelnice u usevima i zasadima. Pokazao se kao delotvoran u suzbijanju monilije koštičavog i jabučastog voća – kletve našeg voćarstva. Pepelnice i plamenjače se veoma često i redovno javljaju. Moguće je da dođe do njihove pojave više puta tokom sezone, ali pošto postoji plavi kamen moguće je da se efikasno suzbiju.
Upotreba plavog kamena ima izvesna ograničenja. Nije preporučljivo korisiti ga za prskanje kultura sa sočnim plodovima i kultura koje su iznose na tržište u svežem stanju, što znači da se u povrtarstvu slabo koristi. Ovo pravilo donekle važi i u voćarstvu i vinogradarstvu gde se plavi kamen najviše i koristi.
U ratarskoj proizvodnji moguće je korisiti plavi kamen za prskanje useva koji se ne beru radi upotrebe u svežem stanju.
Ono što je zajedničko za ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju, sa stanovišta upotrebe plavog kamena, je vreme kada može da se korisiti. Upotreba je skroz opravdana dok gajene biljke ne procvetaju, ili počnu da pupe. Nakon cvetanja, i u fazama razvoja ploda, plavi kamen može da se upotrebi, ali vreme i količina sredstva zavise od stanja useva i faze razvoja. Drugim rečima ukoliko postoji prilika da se ovo sredstvo bezbedno upotrebi može se računati na njega.
Upotreba
Plavi kamen se može nabaviti u poljoprivrednoj apoteci i priprema se u skladu sa uputstvima koja se nalaze na pakovanju. Jako je bitno pratiti ova uputstva doslovce – kako bi se ostvarila najveća korist. Ukoliko je preparat preslab, biće neophodan još jedan tretman, a ukoliko je prejak – može doći do trovanja ljudi, životinja i prirodne sredine.
Razređuje se u skladu sa uputstvima, i pretvara u plavu tečnost za prskanje. Samo prskanje se mora temeljno sprovesti. Nužno je isprskati lica naličija listova i zaklonjene grane. Posao mora biti sproveden temeljno i biljke biti obojene u plavo. Srećom, sredstvo za sobom ostavlja jarko-plavu prevlaku tako da je lako znati koji deo biljke je isprskan i koji nije.
Vreme koje mora da protekne od upotrebe plavog kamena do žetve/ berbe iznosi 21-30 dana (karenca). Ukoliko je vreme suvo i toplo računa se na 30 dana, jer je potpuno spiranje preparata sa biljke izuzetno sporo.
Ukoliko vam treba dobra ili nova porsklaica možete pregledati asortiman i poručiti ovde.
Ponekad je potreban ekstra udarac
Mešanjem plavog kamena sa gašenim ili negašenim krečom je recept za dobijanje bordovske čorbe koja je jača verzija ovog sredstva.
Ukoliko se plavi kamen zameša sa vodom i tako osuši naknadno dodavanje kreča neće proizvesti bordovsku čorbu kao što se dalo zapaziti u slučaju kačarevačke bolnice. Gotove mešavina bordovske čorbe se može nabaviti u prodaji tako da nema potrebe za brigom.
Prikaz bordovske čorbe
Ova mešavina se najčešće koristi u vinogradarstvu ili pri jesenjem kupanju stabala voća. Naravno ova mešavina se ne korisiti u toku cvetanja i formiranja ploda, jer bordovska čorba kao i plavi kamen po zdravlje i okolinu. Pred zimu ili u rano proleće je najbolje vreme za primenu ovog starog, dobrog i efikasnog fungicida.
