Terasa je uređena zemljišna površina koja omogućava vršenje poljoprivredne delatnosti na nagibu. Velik broj regiona balkanskog poluostrva krasi planinski reljef čije se strmine kreću od blagih do, čak i z koze, neprohodne. Imati zemlju koju j nemoguće obrađivati je problem jer onemogućava ozbiljnije gajenje zdrave hrane lokalno i u čistijoj sredini. Voćarstvo, vinogradarstvo i cvećarstvo mogu cvetati u ovim regionima jer mogu pružiti izuzetno vredne proizvode po jedinici površine i radovi se mogu vršiti sa jeftinijom lakom i okretnom mehanizacijom – pod uslovom da mehanizacija može da se koristi. Ukoliko to nije moguće pojaviće se dosta novih radnih mesta u lokalu.
Pravljenje terasa je naizgled teško jer treba znati kako je „naciljati“ u skladu sa konturama terena i napraviti je. Bitna stavka je da se terasa gradi samo jednom i sitne popravke, ako ima potreba za njima se vrše po potrebi. Isplati se provesti par meseci graditi je jer će narednih decenija biti samo koristi od nje.
Kako se planira terasa?
Kada smo rekli više decenija gadno smo potcenili rok službe. poljoprivredne terase su se pojavile još u staroj Kini i centralnoj Americi. Najpoznatiji grad koji je na preko 2400m nadmorske visine živeo samo od poljoprivrednih terasa je Maču Pikču koji se nalazi u Peruu. Sagrađen pre više od 500 godina ovaj grad je savršen prikaz da je moguće gajiti bilje na izuzetno oštrom nagibu.
Na terasama Maču Pikčua danas raste samo trava ali može se lako zamisliti kako su se nekada na njima gajile voćke i žitarice.
Kad su mogli oni možemo i mi i to tri puta bolje! Prvo što treba uraditi je nacrtati mapu sa konturama terena na kojoj će biti ucrtani nagib i njegov pravac pružanja.
Kako se određuje nagib i crta mapa možete pročitati ovde.
Nakon što smo nacrtali mapu i našli nagib planira se noseći zid koji će dati oblik terasi. Kako bi se napravio dobar zid neophodno je da se prate konture terena i izabere tip zida koji će biti sagrađen. U zavisnosti od mogućnosti i dostupnosti materijala najisplativiji je graditi terase sa sledećim profilima zida.
Širina terase zavisi od biljne kulture koja će se gajiti. Bujne kulture, naročito voćke, zahtevaju dosta prostora dok žbunje, vinova loza i cvetne kulture traže manje mesta. Plantaža se može organizovati tako da ima više redova gajenih kultura na jednoj terasi. Gustina useva ili zasada se može planirati kada se nacrta mapa i vidi kako se najbolje može uskladiti željeno i moguće.
Svaki zid mora biti do neke mere ukopan i obično se uzima jedna desetina željene visine zida. Izuzetak su šipovi gde se ipak preporučuje da kočevi koji idu u zemlju budu ukopani na jednu petinu željene visine zida (ako je zid 100cm visok kočevi treba da budu barem 120cm i tih dodatnih 20cm biva zabadano u zemlju).
Zidanje i popunjavanje
Uglavnom se polazi od najniže konture i ide u vis. Kad se sagradi terasa popunjava se sa zemljom koja je iznad željene visine zida. Na ovaj način se ravna zemlja terase i popunjava praznina istovremeno. Mora se obratiti pažnja na sledeću konturnu liniju. Uzimanjem njene zemlje se može narušiti linija sledeće, više, terase. Markirajte jasno sledeću konturu kako biste znali gde se nalazi.
Ovaj postupak se ponavlja za svaku terasu na isti način. Ukoliko zafali zemlje biće nužno doneti je sa nekog drugog mesta što je fizikalija ali imajte na umu da se ovo radi jednom i nikad više.
Zaštita od erozije
Sama terasa štiti od erozije jer se gradi u skladu sa prirodnim konturama. Obrada zemljišta treba da bude minimalna tj ne dublja od 20cm kako se ne bi narušila struktura zemljišta i dobio adekvatan stepen poroznosti. Obrada se može vršiti ručnim alatima kao što su vila za oranje i biciklo-kultivatorom (takozvanim magarcem). Upotreba malča je poželjna kako bi se smanjio uticaj vetra. Jedini problem koji se mora rešavati u hodu je zabarivanje. Višak vode može da bude razoran i naruši strukturu zida. Na mestima gde je zabarivanje često valja napraviti slivnik koji će vodu bacati na nižu terasu ili suvi bunar ako ima dovoljno prostora.
Kako se izboriti sa viškom vode možete pročitati ovde.
Uprkos tome što priroda nije pružila dovolno ravne površine za lako gajenje bilja napravićemo sami. Nije problem.
