Vlažna trulež korena se manifestuje na velikom broju biljnih vrsta. Biljke u slobodnoj prirodi i gajene biljke su jednako sklone napadu ove gljivične bolesti. Iz prve ruke se vidi da su žetveni ostatci, korov i bilje koje raste na obodu parcele izvor ove zaraze i mesto gde se ovaj patogen može preživeti nepovoljne vremenske uslove.
Kod nas se najčešće javlja u usevima kormpira, uljane repice, soje i suncokreta. Povrtarske kulture koje često bivaju napadnute su kupusnjače među kojima su najistaknutiji kupus, kelj i šargarepa.
Voćarske kulture se takođe ponašaju kao prelazbi domaćini. Najčešće se može naći među orasima, jabukama, kajsijama, breskvama, trešnjama i šljivama. Stari voćnjak u blizini parcele na kojoj se gaji povrće je čest prizor u našim krajevima i predstavlja rizik za širenje ove biljne bolesti. Štaviše mnogostruko je teže reštit ga se ukoliko je voćnjak u pitanju ali listi prelaznih domaćina nije kraj. Šume i šumarske kulture se takođe ponašju kao prelazni domaćini. Najčešće prezimljava među borovima i jelama.
Simptomi: Biljke zaražene ovim patogenom pokazuju zastoj u rastu, na njima se listovi suše i, ponekd, otpadaju, a koren ili delovi korena, poprimaju smeđu boju, te postaju vodenasti i mekani.
Vreme napada: Napad je moguć u svim fazama rasta biljke pri obilnim padavinama.
Prelazni domaćini: Vlažna trulež korena prezimljava u zemljištu i zaraženim biljnim ostatcima.
Suzbijanje: Setva otpornih sorti i hibrida, uklanjanje žetvenih ostataka, jesenje oranje, plodored.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom perparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.
