Substrat koji su u saksiji ili posudi imaju istu ulogu kao obrađena zemlja na parceli. On je od suštog značaja za uspešnu proizvodnju, pogotvu ako je proizvodnja organska. Struktura substrata i obogaćenost hranjivim materijama je najvažniji faktor koji se mora uzeti u obzir kada se započinje sa organskom proizvodnjom u rasadniku i zatvorenom prostoru.Pošto svaka biljna vrsta ima jedinstvene potrebe za hranjivim materijama i pH faktorom razvila se potreba za raznim vrstama substrata koji se mogu proizvoditi lako, brzo i efikasno. Jedna od tih vrsta substrata su oni koji se prave od organskog đubriva.
Substrat koji sami možete napraviti
Klijališna zemlja je potpuno pregoreli stajnjak koji se koristio u klijalištima i toplim lejama. U ovim objektima stajnjak je imao ulogu biološkog izvora toplote. Kada je odigrao svoju ulogu, kao takav, može da se pretvoriti u hranljivi substrat. Ova vrste zemlje se takođe može dobiti tako što se svež stajnjak slaže u gomile i kompostira. Tokom jedne do dve godine svež stajnjak se dva do tri puta prekopa i zalije tokom leta. Na ovaj način se dobija crna, jednorodna, laka, rasteresita masa bogata hranljivim materijama i bez ostataka slame. Sadržaj hranljivih materija zavisi od vrste stoke koja je stajnjak proizvela. Količine se kreću u rasponima: azot 1,2-1,5%, fosfor 1,3-2,4%, kalijum 1,1-1,7% i kalcijum 2,3-3,-%.
Kompostna zemlja se dobija razlaganjem organskih otpadaka biljnog i životinjskog porekla (stabla, granje, rogoz, lišće, korov,) Pravi se gomila koja se sastoji od zemlje i organskih otpadaka u odnosu pola pola. Metod kompostiranja je brz i jednostavan tako da za oko mesec dana možete očekivati izvesnu količinu hranjivog substrata koji je spreman za upotrebu.
Glistenjak je substrat koji su oplemenile gliste. Gliste koje se nalaze u kutiji bivaju hranjene organskim otpadcima. Otpadci koja glista proizvede su ustvari jako kvalitetna biljna hraniva koja oplemenjuju zemlju u kojoj glista obitava.
Prikaz dobro pripremljenog kvalitetnog organskog đubriva spremnog za pravljenje substrata.
Šta treba izbegavati?
Zemljište koje miriše na plesan je nepoželjno korisitit. Plesan daje jasan znak da je zemljište jako vlažno i ukoliko se pomeša sa drugim komponentama pleasn će se proširiti i na njih. Način na koji pleasan razgrađuje organsku materiju daje izuzetno loš substrat, ponekad otrovan substrat. Mikrorganizmi koji bi proizveli kvalitetan substrat neće imati priliku da se zapate zato što je pleasn već razvila kolonije koje imaju razviijene odbrambene mehanizme protiv uljeza. Plesnjivu zemlju je najbolje ubaciti u neku jamu ili na mesto gde nema gajenog bilja. Priroda će se vremenom postarati da uplesnjena zemlja postane kvalitetna.
Zemlja koja se vadila blizu oraha. Orah je poznat kao halapljivo drvo i to je zato što se brani od drugih biljaka koje bi njemu krale hraniva i vodu. Orah putem korena luči materije koje zakišeljavaju okolno zemljište i time ga čine nepogodnim za razvoj mnogih biljnih vrsta.
Zemlja koja se vadila blizu četinara ima isti sličan kao i zemlja vađena oko oraha. Četinari, nasuprot oraha, čine zemljište alkalnim i time se brane od uljeza. Takođe je moguće naći smolu i tanin (materija koja ostaje posle razgradnje iglica) koje su teško razgradive.
Kiseli i bazni substrati imaju svoju ulogu u biljnoj proizvodnji, naročito cvećarstvu ukoliko se ne gaje biljke koje su poznate po tome da zahtevaju kisele/alkalne substrate treba ih izbegavati jer se u procesu pravljenja dodaje još jedan, često nepotreban korak neutralizacije.
