Kikiriki (Arcahis hypogea) je super usev za početnike jer jako malo zahteva. Malo rada, malo ulaganja i malo strpljenja je sve što treba za njegovo uspešno gajenje. Zemlja, može i ne mora stara šerpa lonac ili džak su sasvim dovoljni za gajenje. Šta više očekivati od jednog useva?
Kikiriki je jednogodišnja biljka iz porodice leptirnjača iliti leguminoza (fam Fabaceae) i njegovi najpoznatiji srodnici su; soja, grašak i pasulj. Kao i njegovi srodnici kikiriki je u stanju da zasiti zemljište, ljude i životinje bez ikakvog problema.
Uslovi uspevanja i plodored
Kikiriki je izuzetno sličan soji u pogledu uslova uspevanja i plodoreda. Seje su obično sredinom aprila kada je temperatura 20-25°C. Prednost kikirikija je što zahteva manje vode u poređenju sa mnogim usevima. To znači da dobro podnosi sušu ali zahteva fino i dobro usitnjeno zemljište. Fino zemljište je od suštog značaja nakon što se završi cvetanje.
Kikiriki je azotofikasator i ostavlja za sobom azot u zemljištu koji naredni usev može da iskorisiti. Preporučljiva rotacija sa usevom kikirikija izgleda ovako:
| Kikiriki | Predusev za kikiriki | Kikiriki kao predusev |
|---|---|---|
| Dobar | Kulture đubrene stajnjakom, travnjanci | Kulture koje zahtevaju mnogo azotnog hraniva kao što su suncokret, kupusnjače, i lisnato povrće. |
| Loš | Šećerna repa jer se zemljište mnogo nabija tokom žetve | Leguminoze jer imaju zajedničke bolesti i štetočine |
Najčešće se seje posle pšenice ili ječma a pre kukuruza.
Setva kikirikija
Na otvorenom polju se seje sa međurednim razmakom od 60 cm a u samom redu razmak iznosi 15-20 cm. Ukoliko nemate veliko polje nije problem jer se kikiriki može sejati u saksijama ili na malim površinama u takozvane kućice. Kućice su plitke rupe od oko 5cm u koje se zatrpava 3-5 semena. Razmak između kućica treba da bude oko 20 cm u svim pravcima. Taj razmak omogućava korenu dovoljno mesta za adekvatan razvoj.
Nega i prihrana useva
Nega kikirikija je jednostavna i prvenstveno se svodi na redovno okopavanje i zagrtanje. Okopava se tri puta. Prvi put nedelju dana nakon nicanja, drugi put 15 dana kasnije i treći put opet za 15 dana. Pri okopavanju se uvek malo zemlje nabaca na biljke. Naravno može i da se kultivira s’tim da je neophodno adaptirati kultivator tako da baca malo zemlje na gajene biljke.
Prihranjivanje se može vršiti iz dva do tri puta. U početnim fazama razvoja neophodan je azot dok se kasnije akcenat baca na fosfor i kalijum. Fosfor je jako bitan kada je usev u fazi intenzivnog porasta jer posle nje nastupa cvetanje kada je fosfor najpotrebniji. Đubrenje se može sprovesti na sledeći način:
| NPK hraniva | Dva đubrenja | Tri đubrenja |
|---|---|---|
| Azot | 2/3 startno i 1/3 za prihranu | 1/2 startno 1/4 prvo prihranjivanje, 1/4 drugo prihranjivanje |
| Fosfor | 1/3 startno, 2/3 za prihranu | 1/4 startno, 1/4 prvo prihranjivanje, 1/2 drugo prihranjivanje. |
| Kalijum | 1/2 startno, 1/2 za prihranu | 1/4 startno, 1/2 prvo prihranjivanje, 1/4 drugo prihranjivanje |
Zalivanje je najznačajnije u fazi intenzivnog porasta i cvetanja što se, kalendarski jednači sa junom-julom. Uprkos tome što je biljka otporna na sušu cvet i naročito polen nisu. Zemljište mora da ostane meko i ocedno te se preporučuje upotreba kap po kap sistema za zalivanje.
DODATAN INFO: Bolesti i štetočine koje napadaju kikiriki su iste koje i napadaju soju. Više o njima možete možete pogledati u kalendarskom prikazu ovde.
Cvetanje i berba
Nakon što se cvetanje završi uloga zemlje koju smo održavali mekanom tokom cele godine dolazi do izražaja. Oprašeni cvetovi se savijaju i ubušuju u zemlju. U zemlji, na bezbednom, formiraju mahune i ta odlika je kikirikiju zaradila deo latinskog (ustvari grčkog) naziva hipogea (hipo-ispod, gea-zemlja). Momenat kada se biljke sasuše može se pristupiti žetvi tj berbi tj iskopavanju. Mahune se vade, čiste i pakuju u vreće, ne zahtevaju nikakav specijalan tretman sem toga što se moraju držati u suvoj dobro provetrenoj prostoriji.
Cvet kikirikija
Koliko kikiriki goji?
Da se ne lažemo, goji. Količina kalorija u kikirikiju je veća u odnosu na sve vrste mesa pa čak i onog najmasnijeg. Časni izuzetak su čvarci.
| Namirnica | Kalorije u 100 grama | Holesterol u 100 grama |
|---|---|---|
| Čvarci | 657 | Nema tačnih podataka ali uzevši u obzir da se prave od svinjske masti holesterol je negde u rasponu od puno-mnogo-previše. |
| Prženi kikiriki sa trafike | 585 | 0,00 kikiriki ne podiže holesterol uopšte. |
| Pržena slanina | 541 | 110 mg/100gr |
| Svinjska šnicla sa rošilja | 231 | 78 mg/100gr |
| Biftek | 134 | 67 mg/100gr |
Jasno je da su semenke kikirikija jaka hrana ali i zdrava hrana i u skladu sa tim se i jedu. Kikiriki je odličan izvor kalorija za vegetarijance, tokom posta, dugog rada i putovanja. Česta situacija u kojoj se svi često nađemo je da se zadržimo negde u gardu duže nego što bi trebalo i preskočimo ručak, gužva u saobraćaju i slične situacije koje nas sprečavaju da jedemo u neko normalno vreme. Nije problem, prva trafika, 100 grama kikirikija i rešeno. Kikiriki može dugo da stoji, neće se pokvariti tako da se može držati u otvorenoj kesi dugo za razliku od mesa koje se brzo hladi i kvari. Bolje je nositi vrećicu kikirikija u njivu, gradilište ili neko drugo mesto gde se radi od jutra do sutra. Putujete negde, super, kikiriki se može kupiti bilo gde u svetu i jedna vrećica će vas držati sitim dugo.
Kada nismo u prilici da pregrizemo nešto „konkretno“ treba misliti na kikiriki jer će ovi biljni čvarci i da drže stomak popunjenim dosta dugo.
