Maljava mrtva kopriva je još poznata po imenima: smrdljiva kopriva, srba, pegava srba, čvorasti smrdelj, konjski bosiljak.
Maljava mrtva kopriva se može naći u:
Ornicama, strnim žitima, nepoljoprivrednim površinama, čest korov u brdskim predelima.
Opis korova
Korenov sistem je vretenaste građe. Stablo je uspravo i zargranato, na kolencima je zadebljanlo, posuto krutim dlačicama. Maljava mrtva kopriva raste u visinu 30-40 cm. Listovi su sedeći, jajasti do jajast-lancetasti, po obodu testerasto nazubljeni i maljavi sa lica i naličja. Cvetovi su u grupama od dva do sedam. Izgledaju kao loptasti pršljenovi sa beličastom donjom usnom. Nalaze se na vrhu stabla i grana. Plod je jajastog oblika,
bradavičast. Stoka ga izbegava zbog gorkog ukusa. Ima lekovita svojstva, medonosna je biljka.
Cvetanje i klijanje
Maljava mrtva kopriva cveta od jula do septembra.Klijanje počinje u kasnom prolećnom periodu.
Preventivne mere uključuju
Setvu čistog semena, plodored, upotreba pravilno negovanog stajnjaka i komposta. Metod predsetvene provokacije korva se preporučuje za guste useve.
Više o provokaciji korva možete saznati ovde.
Mehaničke mere suzbijanja maljave mrtve korive
Kosidba nepoljoprivrednih površina koje okružuju parcelu je dobra mera regulacije korovske populacije i maljava mrtva kopriva nije izuetak. Redovnom kosidbom onemogućava se stasavanje biljke i samim tim neće dobiti šansu da formira seme.
Međuredna obrada useva putem okopavanja i kultiviranja se pokazala kao efikasna mera borbe u samim usevima. Redovnost je, i u ovom slučaju, ključ uspeha.
Dug i napran posao okopavanja i kultiviranja se može ubrzati i učiniti jeftinijim pretvaranjem starg bicikla u kultivator ili upotrebom vile za oranje.
Postoji i mogućnost upotrebe živine za suzvijanje korova Kokoške i čurke efikasno nalaze i jedu seme bez obzira na stanje zrelosti i tako sprečavaju formiranje nove generacije korova.
Više o živini i kako je uposliti saznajte ovde
Hemijsko suzbijanje maljave mrtve koprive
U praksi se maljava mrtva kopriva tretira kao širokolisni korov. U zavisnosti od tipa useva (uskloisni ili širokolisni) bira se adekvatno sredstvo za prskanje. Gusti usevi su rizični za prskanje dok se u širokorednim usevima prskanje može sprovoditi. Preporičljiva je upotreba zaštitne zavese na prskalici.
Na nepoljoprivrednim površinama se mogu primeniti totalni herbicidi namenjeni za suzbijanje zeljastog bilja.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.
