Blitva (Beta vulgaris var. cicla) je povrtarska kultura koje se retko ko seti a trebalo bi, naročito tokom leta. Lako se gaji i daje značajan doprinos zdravlju. Kod nas nije toliko popularna koliko bi trebala da bude pa zato skrećemo pažnju na neke osobine koje deklasiraju njene srodnike.
Poreklom je sa Mediterana gde se i dan danas, sa dobrim razlogom, jede redovno. Njen najbliži srodnik nije spanać kao što se misli. Bliži rođaci su joj cvekla i šećerna repa. Često je oslovljavaju sa imenima: morska repa, lisna repa, večni spanać i srebrna repa.
Koje su cenjene osobine blitve?
Blitva, pod jedan, u sebi sadrži materije koje štite od jakog sunčevog zračenja. Ovo ima savršenog smisla jer, kao što je već rečeno, potiče sa Mediterana. Lutein, materija koja se nalazi u blitvi štiti kožu od zračenja i održava oči. Sunce uvek najviše udara u glavu i oči te onaj ko tokom leta redovno jede blitvu dobija prirodan štit od zračenja na pomenutim delovima tela. Čak i kada nije leto valja jesti blitvu jer ako je u stanju da štiti od zračenja sunca zaštita od zračenja raznih ekrana je šala za nju.
Blitva je dobra za hrana za „pasivne“ pušače jer pomaže u čišćenju organizma od duvanskog dima. Postoje i priče da je dobar antioksidans ali koliko dobar nismo uspeli tačno da utvrdimo tako da uzmite ovu tvrdnju sa rezervom.
Za skidanje kilograma i ishranu dijabetičara je izuzetno dobra jer sadrži malo kalorija, malo šećera a puno vlakana. Dodajmo još da ima dosta vitamina i minerala i doćićemo do zaključka da je blitva super namirnica za bebe starije od 8 meseci.
Kako se gaji blitva?
Blitva je, verovali ili ne, dvogodišnja biljka. U prvoj godini formira lisnu masu a u drugoj tek cveta i plodonosi. Seme se može naći u prodaji tako da se sa lakoćom možete koncentrisati na gajenje zarad dobijanja zelene mase.
Praktično gledajući blitvu je najbolje sejati u zaštićenom prostoru, rasaditi na parceli i brati „po potrebi“. Pošto u prvoj godini samo formira zelenu masu najbolje je izneti je na parcelu što pre. To proizvođačima daje dovoljno vremena i prilike da beru onoliko blitve koliko im trenutno treba ili trenutno mogu prodati bez straha da će ostatak useva propasti. Duga je sezona i pošto blitva će samo lista u prvoj godini biće dovoljno vremena i prilike da se posao uredno obavi.
Seme blitve se obično seje u intervalima tj turama. Biljci je potrebno oko dva meseca da razvije listove koji su spremni za berbu te je dobra strategija da se na svakih 10-15-20 dana nova tura poseje u zaštićenom prostoru. Ne samo da se zaštićeni prostor više koristi nego se može očekivati kontinuirana berba svežih listova svakih 15-20 dana.
Setva u zaštićenom prostoru počinje već krajem februara kako bi biljke adekvatno stasale za rasađivanje na otvorenom polju. Znak da je rasad dobar je da biljka ima dva ili više uspravna i dobro razvijena stalna lista.
Zemljište mora biti sunčano i ocedno jer mogu nastati problemi usled zabarivanja.
Rasađuje se po šemi 25-30cm međurenog razmaka i 25-30cm razmaka u samom redu. Razmak u redu zavisi od same sorte stoga je neophodno pogledati uputstva za setvu na kesici semena.
Đubrenje i nega useva
Za razvoj lisne mase prvenstveno je potreban azot. Redovna dostava malih količina azota je najbolji način da se osigura ravnomeran rast. Najbolje je jednom nedeljno staviti malu dozu vodotopivog đubriva u vodu za zalivanje. Blitvi treba umereno zalivanje. Njeni listovi su tako građeni da lako usvajaju ali teško oslobađaju vodu i to joj je omogućilo da opstane u sušnom Mediteranu. Malč je poželjan, naročito tokom leta, jer zadržava vlagu u zemljištu.
Uprkos tome što su listovi otporni na žegu i kvašenje koren biljke nije. Ukoliko ima višak vlage u zemljištu, stajaća voda ili zabarivanje mikroorganizmi će sa lakoćom uništiti koren. Otporno ne znači i imuno pa treba imati na umu da je pojava pepelnice i plamenjače moguća na nadzemnim delovima biljke. Lisna masa je izuzetno primamljiva lisnim vašima
U suštini sve bolesti i štetočine koje napadaju spanać i šećernu repu se mogu naći u blitvi s’tim da se više pažnje mora obratiti na koren nego nadzemni deo.
Berba i spremanje
Blitva se može brati i do tri puta godišnje. Jednom kada se listovi poseku novi će se razviti i to omogućava neprekidnu berbu tokom sezone. Nakon branja listova poželjno ih je staviti u frižider ili prskati vodom kako bi duže ostali sveži. Recepata za spremanje blitve i njeno kombinovanje sa drugim povrćem (naročito krompirom) ima mnogo i jednostavni su. Uglavnom se svode na kuvanje i prženje tako da nećete imati puno muke sa redovnim spremanjem ove zdrave, prirodne, kreme za sunčanje
