Sistem kseribaštovanstva je pogodan za mnoge regione naše zemlje. Zadnjih godina, prema rečima ljudi koji se bave zemljoradnjom, vremenske prilike su počele da pokazuju jednu uznemiravajuću osobinu. Uznemiravajuće je to što tokom zimskog perioda nema dovoljno snega. Takođe kiše su veoma neujednačene i nepredvidljive. Postoji ceo niz stvarnih razloga i nagađanja zašto se to dešava ali to je tema za drugi put. Sada je jako važno izaći na kraj sa posledicama neregularnih vremenskih prilika i uštedeti značajna novčana sredstva.
Paradoks zalivanja
Dostupnost vode je prva stvar koja pada na pamet. Druga je kako tu vodu efikasno koristiti. Često dolazi do paradoksa u poljoprivrednoj proizvodnji. Zalivanje, kao agrotehnička mera koja ima za cilj povećanje prinosa, se ne primenjuje zato što je skupa i neisplativa.
Sistem kseribašte kao metod rešavanja problema nedostatka vode
Polje lucrke na sred jordanse pustinje. Kseribašta omogućava nakupljanje i čuvanje vlage i u najsurovijim uslovima
Postoji mnogo metoda za rešavanje ovog problema. Jedna od metoda je tzv. sistem kseribašte (xeros-grčki-suvo). Ovaj sistem je skup mera koje se mogu preduzeti u cilju popravke osobina zemljišta. Utiču na brzo nakupljanje i sporo otpuštanje vode. Cilj kseribaštovanstva je da se formiraju rezerve vode u zemljištu koje će biti dostupne tokom cele sezone i potreba za zalivanjem će biti svedeni na minimum. Štaviše u nekim slučajevima možda i neće biti potrebno navodnjavati.
Inicijalno sistem kseribaštovanstva je razvijena u SAD. Zvanično je priznat 1981. kada je u Denveru SAD razvijen detaljan koncept i izneti principi kseribaštovanstva.
Principi su sledeći:
Odmah na početku planiranja proizvodnje ubacite u plan stavku uštede vode.
Za ovo je potrebno poznavanje parcele sa aspekta tipa zemljišta, gde se najbrže suši, gde se najduže voda zadržava i koja mesta su najnezgodnija za navodnjavanje. Najidealnije bi bilo da napravite crtež na kome će biti naznačeni gore navedeni delovi parcele. Na osnovu crteža stiče se slika koja govori gde mogu da se stave biljke sa velikim potrebama za vodom a gde sa sa malim potrebama za vodom.
Popravite zemljište ili izaberite otporne biljke.
Za biljke koje koje imaju srednje do velike potrebe za vodom a moraju se gajiti na suvim zemljištima nužno je unositi organska đubriva i vršiti dublju obradu. Za biljke koje su otporne na sušu popravke zemljišta treba da se vrše ali intenzitet radova ne mora biti jak nego umeren.
Pažljivo sa travama.
Biljke iz porodice trava (pšenica, ječam, ovas , raž, tritikale, livadske, pašnjačke i ukrasne vrste) su poznate po tome da zahtevaju velike količine vode za normalan rast i razvoj. Takođe se mora izdvojiti da se ovi usevi seju u gustoj setvi. Najviše pažnje se mora posvetiti obodima tavnjaka. Tu usled vrućine najviše se vode gubi. Jedno od najboljih rešenja za ovaj problem je izbor na sušu otpornih sorata i hibrida koji su se dobro pokazali u regionu.
Upotreba malča.
Pokrivanjem zemljišta sa slojem malča koji je napravljen od suve pokošene trave, lišća ili sličnog materijala debljine oko 10cm će omogućiti vodi da uđe u zemljište. Ujedno će sprečiti njeno isparavanje tako što izoluje zemljište od vrućine.
Navodnjavajte efikasno.
Sistem kseribašte se takođe može upotrebiti za ulepšavanje doma.
Pre navodnjavanja je bitno proveriti stanje na parceli. U slučaju da je zemljište suvo na dubini od oko 10cm od površine pristupa se navodnjavanju. Planirajte količine vode za navodnjavanje u skladu sa potrebama kulture koja se navodnjava jer nema smisla navodnjavanje kultura koje imaju male potrebe za vodom velikim količinama vode i obratno. Ako je dobro isplanirano i uređeno zemljište za zadržavanje vode videćete da je zalivanje ređe potrebno.
Izaberite biljke koje su se pokazale kao najefikasnije sa aspekta uštede vode i visine prinosa.
Posmatranje je ključ uspeha ovde. Ogledna polja, parcele drugih proizvođača i lično iskustvo su tri faktora koji utiču na pravilan izbor.
Redovno održavanje sistema za navodnjavanje i redovna borba protiv korova i štetočina omogućiće duže zadržavanje vode u parceli i veću dostupnost gajenim biljkama.
Budući da je naša zalivna mreža u lošem stanju moramo biti inovativni a čak i da ima mogućnosti za zalivanje, što maltretirati pumpe i trošiti sredstva, bolje jednom zaliti i to kako valja, zar ne?
