Šargarepe se kod nas često i puno gaje jer se isto tako često i puno koriste. Ne spadaju u kulture koje su lake za gajenje i zgodne za početnike, zato što zahtevaju dosta nege, dobru zaštitu, redovno đubrenje i navodnjavanje. Uprkos svemu navedenom, par redova šargarepe se može naći u većini bašti i na malim obradivim površinama. Ključna reč je par redova, što nam govori da je, da kažemo, niskobudžetno gajenje šargarepe moguće pod uslovom da se ona ne gaji sama. Rezultati se mogu postići, a novac, vreme i rad uštedeti ukoliko se primeni tehnika združivanja useva.
Združivanje useva se zasniva na ideji da se gajene biljke međusobno ispomažu kako bi opstale i dale bolji rod. Izvesne biljke mogu da se hrane i brane međusobno ukoliko su blizu jedna drugoj, a naš zadatak je da saznamo kako i koje kulture doprinose šargarepi. Kako postoje korisne, tako ima i onih koje štete šargarepi i treba ih gajiti daleko od nje.
Lukovi – zaštitnici šargarepe
Nije bitno da li se gaji crni luk, beli luk ili praziluk, šargarepa će imati zaštitu od štetočina dok su oni blizu nje. Lukovi svojim karakterističnim mirisom koji im daje alkaloid alicin odbijaju mnoge štetočine. Miris lišća luka će se postarati da mrkvina lisna vaš, mrkvina muva i mrkvina lisna buva izbegavaju šargarepu u što širem luku. Od lukova se u domaćoj radinosti može napraviti bioinsekticid, što znači da združeno gajenje postiže isti efekat uz manje koraka.
Lukovi takođe imaju korist od šargarepe. Lukove muve ne vole miris šargarepe koji sadrži alkaloid petroselin.
Gajenje lukova i šargarepe je izuzetno pogodno, jer ne smetaju jedno drugom ispod zemlje. Korenje luka sitni zemljište i ne zauzima puno prostora, što je odlično za rast šargarepinog korena.
Biljke koje popravljaju zemljište
Kako bi šargarepa razvila velik i debeo koren, neophodno je da zemlja u kojoj raste bude fina, rastresita i sitna. Vremenom se zemljište sabija i postaje tvrđe usled redovne obrade i zalivanja, a to nam ne ide u korist. Sa druge strane, bez pomenute agrotehnike nije moguće dobiti prinos. Jedino što je moguće je ublažiti uticaj faktora koji nepovoljno utiču na zemljište tako što ćemo šargarepu združiti sa biljkama koje popravljaju strukturu zemljišta.
Združenom setvom rotkvice ili dragoljuba sa šargarepom, stanje zemljišta se popravlja. Korenje pomenutih biljaka sitni i mrvi zemljište, a pritom ne smeta korenu šargarepe. Združivanje ovih useva je poželjno na glinovitim i teškim zemljištima, jer su ona bogata vodom i hranivima, ali je ipak potrebno malo sile kako bi postala i ostala rastresita.
Što se tiče hraniva u zemljištu, ne moramo ići dalje od leguminoza. Biljke iz porodice Fabaceae, kao što su grašak i pasulj, skladište azot u zemljištu i tako hrane šargarepu tokom vegetacije.
Biljke koje kamufliraju šargarepe
Slično lukovima, ove biljke svojim mirisom nadjačavaju miris koji odaje šargarepa. Insekti mogu primetiti oblik lista šargarepe, ali pošto ne osećaju njen miris, uglavnom je neće napasti. Biljke kao što su ruzmarin, žalfija i nana su savršene za pravljenje prirodne kamuflaže.
Biljke koje štete šargarepi
Biljke koje imaju širok i jak korenov sistem nisu pogodne za združivanje sa šargarepom. Takođe, treba napomenuti da biljke koje razvijaju podzemne krtole, na primer krompir i batat će ukrasti hraniva i prostor šargarepama. Paradajz takođe nije poželjan, jer njegov koren lako ukrade prostor šargarepi, a njegov miris, koji nadjačava šargarepin, mami insekte.
Peršun i mirođija imaju mnogo sličnih i srodnih bolesti i štetočina kao šargarepa.
Zaključak
Združeno gajenje šargarepe sa nekim od pomenutih kultura ima izvesne koristi. Najveći doprinos se vidi kod biljaka koje pružaju zaštitu od bolesti i štetočina, pa za njima odmah idu biljke koje popravljaju osobine zemljišta.
Nije moguće 100% udovoljiti ni jednoj gajenoj kulturi, pa ni šargarepi. U skladu sa situacijom, možete birati koji doprinos najviše želite i tako izabrati prijatelja koji će čuvati, hraniti ili pomagati vašim šargarepama.
