Vrste korova u vrtu su mnogobrojne i raznolike. Ove dve karakteristike bilja koje naseljava naše obradive površine, bašte, voćnjake i vrtove su naterali ratarsku nauku da razvije više načina za borbu protiv njih. Korovi su opasniji nego što deluju. U vrtovima i na travnjacima prvenstveno jer su ružni i kvare ugođaj dok na poljoprivredno-proizvodnim površinama kradu hraniva gajenim biljkama, prenose bolesti i pružaju zaklon štetočinama. U mnogim slučajevima korovi kao lopovi su opasni u početku i vremenom ovaj vid opasnosti jenjava ali kao prenosioci bolesti i štetočina postaju sve opasniji kako vreme odmiče. Okreni-obrni ne valja i zato je razvijeno više metoda borbe kao odgovor na velik roj vrsta korova u vrtu.
Najjednostavnija podela useva i korova u vrtu
Korovi se mogu razvrstati na sledeći način:
- Prema građi se dele na uskolisne (monokotiledone) i širokolisne (dikotiledone). Uskolisni korovi su slični travama i žitaricama jer su njihovi srodnici iz fam. Poace dok su širokolisni korovi ostale biljne vrste.
- Prema načinu razmnožavanja se mogu podeliti na one koje se razmnožavaju semenom (generativno), vegetativno (delovima biljnog tela) i one koji se razmnožavaju na oba načina.
Kad se pojave prvi korovi pogledajte list. Ukoliko je uzak, prav i izbija iz žbunića (bokora) onda je uskolistan. Sve ostale varijante izgleda lista odmah možete posmatrati kao širokolisne. Nakon što ste utvrdili koji je tip iščupajte biljku i pogledajte joj koren. Tražimo bilo šta što ukazuje da biljka ima razvijeno podzemno stablo ili neku vrstu podzemne strukture a ne samo običan koren. Ukoliko se naleti na bilo šta što nije samo koren koji je direktno vezan za stabaoce može se slobodno pretpostaviti da biljka ima moć vegetativnog razmnožavanja.
Na osnovu utvrđenih činjenica mogu se planirati mere borbe.
Sve što nije trava se smatra za širokolisni korov.
Pravljenje prave kombinacije
Razne vrste korova u vrtu će se uvek javljati u mešavini. Nikad neće doći do pojave samo uskolisnih koji se razmnožavaju semenom i samim tim mere borbe se moraju kombinovati. Kako bi stvar bila još zanimljivija gajeni usevi i zasadi mogu biti gusti ili širokoredni. U zavisnosti od sklopa neke mere borbe se mogu primeniti dok druge ne dolaze u obzir.
Postoje tri tehnike koje se uzimaju u obzir pri planiranju mera borbe:
- Prevencija
- Mehaničko suzbijanje
- Hemijsko suzbijanje
Prevencija se uvek prva razmatra i traži se odgovor na pitanje kako omogućiti gajenim biljkama da opstanu a korovima ne. U širokorednim usevima voćnjacima i vinogradima uvek se može pribeći malčiranju. dok se u gustim, uskorednim usevima ide na kupovinu vremena. Gusti usevi će, vremenom, da zauzmu teritoriju te korovi neće imati gde da se razvijaju.
Mehaničko suzbijanje se svodi na okopavanje, plevljenje, košenje i kultiviranje. U gustim usevima nije izvodljivo dok se u širokorednim usevima i zasadima preporučuje. Mana ovog metoda je što podstiče razvoj korova koji se razmnožavaju delovima svog tela. Ukoliko se takav korov isecka, iscepka ili samelje svaki njegov deo koji je pao na zemlju će formirati novu jednako opasnu biljku. Korovi kao što su zubača, pirevina i palamida su najpoznatiji po ovoj osobini.
ZANIMLJIVOST: Da li ste znali da možete pretvoriti stari bicikl u izuzetno efikasan međuredni kultivator. Više možete pročitati ovde pa probajte i sami.
Hemijsko suzbijanje podrazumeva upotrebu herbicida raznih vrsta. Postoje herbicidi koji su formulisani za suzbijanje uskolisnih i širokolisnih vrsta korova u vrtu. Takođe se mogu naći formule koje suzbijaju specifičan korov u specifičnom usevu npr za divlji sirak u pšenici. Mana upotrebe herbicida je što zagađuju okolinu ukoliko se često i prekomerno koriste , mogu da oštete usev ukoliko se prskaju u pogrešno vreme, da budu ne-efektivni ukoliko je korov razvio otpornost ili budu otrovni ukoliko se ne poštuje karenca.
Najbolja strategija uvek počinje sa prevencijom pa se nadovezuje na mehaničke mere i tek van sezone ili ako se situacija otrgne kontroli se koriste herbicidi. Pošto pričamo o korovima u vrtu zanemarićemo novčani i vremenski problem koji nameće velika površina i intenzivno gajenje.
Primeri suzbijanja korova u vrtovima
Lep vrtni travnjak u kome se pojavila kopriva i maslačak.
Preventivno se može računati na to da će trava (uskolisna) i detelina (širokolisna) koje se nalaze u na travnjaku da zauzmu teritoriju čim se korovi uklone. Redovnim košenjem se može odstraniti maslačak jer on spada u širokolisni korov koji se razmnožava samo semenom. Kopriva je širokolisna vrsta korova koji se sem semena može razmnožavati vegetativno. Jedino pravo rešenje protiv koprive je herbicid. Može doći do blagog oštećenja deteline ali ona će se opraviti čim se kopriva ukloni. Redovno košenje će se postarati dane bude više problema.
Bašta sa raznovrsnim povrćem.
Preventivno se preporučuje upotreba malča i redovno okopavanje/kultiviranje. Nakon berbe ili pre setve/sadnje se primeni totalan herbicid koji će pobiti sve vrste korova u vrtu koji su ostali ili se namnožili usled redovnog okopavanja. Primena herbicida tokom gajenja nije preporučljiva jer su gajenje biljke namenjene za ishranu te se srdačno preporučuje jako malčiranje i problem će u startu biti skoro pa rešen.
DODATAN INFO: Na ovom sajtu u sekciji štetočinopedija ima sekcija koja je posvećena korovima i u njoj možete saznati kako korov izgleda, kada i gde se javlja i efikasne metode suzbijanja.
