Prioleće je godišnje doba kom se najviše radujemo. Posle hladnoće, vetra, snega i leda koje zima donosi lepo je skinuti se u kratke rukave i biti napolju. Sunce sija, cveće cveta i nema razloga biti tmuran i namrgođen. Proleće je vreme kada počinje setva i sadnja na otvorenom polju i idealna prilika da se proba nešto novo. Ukoliko želite da znate kakve izazove nova seozna nosi i šta sve možete učiniti da poboljšate prinos vredi uzeti u obzir narednih nekoliko stavki.
Ima li zime?
Jesenje duboko oranje se uglavnom vrši tako što se zemljište samo preore. Brazde koje ostaju tokom zime služe da nakupe vlagu koja će se smrzavati. Led sitni zemlju i uništava klice i larve koje se u njoj nalaze. Slaba ili jaka zima neće uticati na sunce i toplinu proleča ali će uticati na populaciju insekata i mikrooganizama. Ukoliko je slaba zima šanse su ogromne da će doći do pojave plamenjače, pepelnice, gari i truleži. Najugroženije su prolećne sočne povrtarske kulture (kupusnjače, korenasto-krtolasto povrće) i vinova loza. Mnoge sorte i hibridi ratarskih i voćarskih kultura su selekcijskim radom dovedene do tače visoke opornosti na biljne bolesti, Povrću i vinovoj lozi nije priidat toliki značaj.
Ukoliko je bila slaba zima prolećna setva otpornih sorata i hibrida je najbolji način na koji može da se osigura početak sezone. Jeste prinos i je slabiji u odnosu na visokorodne sorte i hibride. Bolje je imati 10% manji prinos nego gubitak veći od 50% ili povećan trošak usled stalne potrebe za prskanjem. Gljivične bolesti napadaju brzo i jako, Nećete imati vremena da ročno reagujete!
Slična je priča vezana za štetočine. Slaba zima bez snežnog pokrivača koji je opstao bar dve nedelje znači da su jaja larve i odrasli insekti koji se kriju u samoniklom bilju i plitkoj zemlji pregurali zimski san u velikom broju. Čim dođe proleće oni su izuzetno gladni i što ih više ima tim gore. Najveći problem predstavljau lisne vaši (Fam. Aphidae) i žičnjaci (Fam. Elaterideae). Vaši se brzo množe a žičnjake je teško istrebiti tako da se na njih prvenstveno treba obratiti pažnja. Svi usevi i zasadi su ugroženi jer ove štetočine ne biraju šta napadaju.
Upotreba hemije je neizbežna ukoliko se situacija otrgne kontroli mada postojie i prirodni insekticidi i repelenti koji se mogu upotrebiti kao ekološka preventiva.
Recepte za domaće bioinsekticide od luka, paprike, koprive,kafe i cigareta možete nači ovde. Više o merama borbe protiv žičnjaka možete pročitati ovde.
Voda u proleće
Niko neće moći da kaže sa sigurnošću kakvo će vreme biti naredne nedelje a kamoli za celo proleće. Ponekad vredi biti pesimista, pretpostaviti najgore i u skladno se poneti. Klimatske promene su sve izraženije kako vreme prolazi. Sve češće dolazimo u situaciju da kiše nema kada je potrebna ali zato kada padne ne zna da stane. Više pažnje treba posvetiti drenaži i navodnjavanju. U suprotnom nedostatak ili višak vode pravi problem.
Ulaganjem u zalivne sisteme kao što je kap po kap, sisteme skladištenja vode, nalaženje mesta za bunar može biti presudno ne samo u trenutnoj sezoni nego u svim sezonama koje dolaze. Adekvatno navodnjavanje garantuje odličan prinos i vredi ulagati u njega jer će se svaki dinar mnogostruko vratiti.
Dobro odvodnjavanje smanjuje šanse da na proleće dođe do pojave bolesti. Jedan je od najbitnijih faktora u sprečavanju osiromašavanja i erozije zemljišta. Ukoliko je zemljište meko i porozno gajenje biljke i korisni organizmi mogu neometano da vrše svoju funkciju i to nam daje uvećan prinos.
Sneg se topi i sliva ka vašim poljima. Sveže sa naših planina samo za nas.
Šta vredi probati u novoj sezoni?
Ukoliko gajite voće, cveće, vinovu lozu ili neko drugo bilje koje oprašuju insekti stavite na razmatranje ideju da na proleće postavite košnice. Pčele svojim radom osiguravaju adekvatno oprašivanje i samim tim i bolji rod. Takođe se treba napomenuti da su pčele u opasnosti od izumiranja pa postavljanjem košnica tu i tamo im uvećavamo šanse da opstanu kao vrsta. Bubamare su jednako važne kao i pčele pogotovu ako imate redovnih problema sa lisnim vašima a lako ih je pripitomiti, Nemojte propustiti priliku da privučete njih i još mnoštvo korisnih insekata.
Malč i malčiarnje treba popularizovati i češće primenjivati. Osim što čuva vlagu malč u proleće takođe štiti od korova i to znači manje kopanja i prskanja.
Nadamo se da će ovih par saveta i novina da Vam budu od koristi u ovoj i narednoj sezoni, sreća radi i velik rod!
