Jesenja salata je jednogodišnja zeljasta biljka kod koje se za ishranu u svežem stanju koriste: listovi rozete kod lisnate salate, pojedinačni delovi kod salate za rezanje , glavica kod glavičaste salate, koja je ujedno i najgajeniji tip salate, i konusne glavice kod marule. Salata je bogata ugljenim hidratima, provitaminom A, kalijumom, kalcijumom i gvožđem. Takođe salata je bogata jabučnom i limunskom kiselinom, sadrži glukozid laktucin koji joj daje gorak ukus. Salata je značajna vitaminska hrana u proleće, jesen i zimu sa mogućnošću gajenja na otvorenom polju i zaštićenom prostoru.
Plodored
- Salata dobro reaguje na organska đubriva.
- Zbog kratke vegetacije jesenja salata se gaji kao međukultura ili naknadna kultura.
Đubrenje
Jesenja salata zahteva navedene količine čistih hraniva:
- 60-100 kg/ha azota
- 100-120 kg/ha fosfora
- 100-120 kg/ha kalijuma
Salata je osetljiva na hlor stoga je nužno gajiti je na zemljištu ili supstratu koji ne sadrži hlor i izbegavati upotrebu đubriva koja sadrže hlor.
Jesenja salata – kalendar radova:
Jun
- Pred osnovnu obradu u zemljište se unose: ½ planirane količine azotnog đubriva, celokupna planirana količina fosfornog đubriva i celokupna planirana količina kalijumovog đubriva.
- Početak perioda u kome je moguće izvršiti plitku (letnju) obradu zemljišta. Obrada se vrši na dubinu 15-18 cm ukoliko se planira rasađivanje salate na otvoreno polje ili ukoliko se planira primena metode direktne setve.
Jul
- Početak perioda u kome treba da se pristupi dopunskoj obradi zemljišta.
- Početak perioda u kome je moguća setva jesenje salate u zaštićenom prostoru ili na otvorenom polju.
Pri direktnoj setvi seje se u u redove između kojih je razmak 20-30 cm ili u četvororede trake sa razmakom između traka 50-60 cm. Dubina setve je 1-2 cm. Za jedan hektar potrebno je oko 2-3 kg semena. Steva treba da se vrši postepeno, svakih 10-14 dana, što obezbeđuje duži period berbe. Nakon nicanja obavlja se proređivanje ostavljanjem biljaka na rastojanju u samome redu od 15 cm.
Pri gajenju u zaštićenom prostoru setva se vrši u hranjive kocke, džifi saksije, kontejnere ili na površinu leje (2-3 g/m² bez pikiranja ili 5-6 g/m² sa pikiranjem). - Svakodnevno zalivanje salate vrši se sa 20-30 mm vode i obavezno je u periodu intenzivnog porasta zelene mase. Vremenom se broj zalivanja smanjuje kako biljka salate završi intenzivan porast.
- Početak perioda u kome je moguć napad: marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovice, korenovih vaši salate i lisnih vaši salate.
- Početak perioda u kome je moguća pojava bolesti poleganja rasada, plamenjače salate, sive truleži salate, bele truleži i viroza salate.
Klikom na ime bolesti/štetočine dobićete detaljan opis o njoj.
Septembar
- Početak perioda u kome je moguća sadnja rasada jesenje salate na otvoreno polje.
- Početak perioda u kome je neophodno izvršiti prihranu salate sa ½ planirane količine azotnog đubriva.
- Nakon đubrenja počinje period u kome je potrebno vršiti međurednu obradu ili okopavanje salate. Kada salata pokrije redove svojom zelenom masom okopavanje nije više obavezno i vrši se po potrebi.
Oktobar
- Krajem oktobra počinje period u kome je berba jesenje salate moguća. Jesenja salate se bere u tehnološkoj zrelosti tj kada gajena biljka dostigne veličinu koja je karakteristična za dotičnu sortu. Berba salate namenjene bliskom tržištu vrši se za vreme rose, a za udaljenije tržište posle rose.