Jesenji kelj pupčar (Brassica oleracea var. sp.) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Jesenji kelj pupčar, poznat još kao prokelj, je malo gajeno povrće u našoj zemlji. Njegova hranljiva vrednost i zdravstveni benifiti su učinili da ovaj kelj postane veoma popularan u svetu. U ishrani ljudi koriste se razrasli pupoljci tzv. glavičice koje se formiraju na stablu i u pazusima listova.

Jesenji kelj pupčar zauzima sledeće mesto u plodorednoj šemi

  • Kelj pupčar se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
  • Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
  • Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
  • Kelj pupčar je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova.

Đubrenje

Jesenji kelj pupčar obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kelj pupčar zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavica. U proseku kelj zahteva sledeće količine čistih hraniva:

  • 100-120 kg/ha azota
  • 80-100 kg/ha fosfora
  • 120-140 kg/ha kalijuma.
  • 20-40 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 60 t/ha na peskovitim zemljištima.

Ukoliko se koristi stajnjak dovoljno je upotrebiti minimalne količine mineralnih đubriva tj 100kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora I 120 kg/ha kalijuma.

Navodnjavanje

Navodnjavanje kelja pupčara je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem. Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kelj pupčar zaliva posle izrazito sušnog perioda.

Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju kelja pupčara.

Jesenji kelj pupčar – kalendarski prikaz radova

Mart
April
Maj
  • Pred rasađivanje ili tokom rasađivanja unosi se 1/3 planirane količine azotnog đubriva.
  • Početak perioda u kome je moguće rasađivanje jesenjeg kelja pupčara na otvorenom polju. Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i dobro razvijen korenov sistem.
  • Međuredno rastojanje iznosi 60-100 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
  • Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.
  • Početak peroida u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/3 planirane količine fosfornog đubriva, 1/3 planirane količine kalijumovog đubriva i 1/3 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
  • Početak perioda u kome je moguć napad kukuruzne sovice i kupusne muve.

jesenji kelj pupčar-1

Avgust
  • Početak perioda u kome je moguća berba jesenjeg kelja pupčara. Berba kelja obavlja se kada glavičice dostignu veličinu i čvrstoću karakterističnu za gajenu sortu.
  • Na malim površinama moguća je postepena berba koja se izvodi tako što se glavičice beru od prizemnog dela biljke ka vrhu. Na ovaj način se berba produžava. Pošto kelj pupčar može da izdrži niske temperature I do -10°C I kratkotrajne mrazeve od -15 do -20°C bez značajnih oštećenja rok berbe može da se prilagodi potrebama potrošnje I prodaje.
Oktobar
  • Početak perioda u kome treba da se obavi osnovna obrada zemljišta. Osnovna obrada se vrši na dubinu 25-30 cm.
  • Zajedno sa osnovnom obradom vrši se unošenje đubriva u sledećim količinama: 2/3 ukupne planirane količine fosfornih đubriva, 2/3 ukupne planirane količine kalijumovih đubriva i ukupna planirana količina stajnjaka.