Kasna keleraba je jednogodišnja kupusnjača koja obrazuje zadebljalo stablo. Zadebljalo stablo se koristi u ishrani u svežem stanju i kao varivo. Keleraba se odlikuje visokim sadržajem ugljenih hidrata posebno disaharida, vitamina C i kalijuma. Kvalitetno zadebljalo stablo kelerabe ima mali sadržaj celuloze. Starenjem biljke ili gajenjem bez dovoljno vode povećava se sadržaj celuloze i keleraba gubi kvalitet. Zadebljalo stablo je bele, svetlozelene ili ljubičaste boje.
Kasna keleraba i njeno mesto u plodoredu
Kasna keleraba se, zbog kratkog perioda koji provodi na otvorenom polju, najčešće gaji između berbe i jesenje setve (međukultura) i kao kultura koja se gaji nakon rane letnje berbe (naknadna kultura).
Đubrenje
U proseku kasna keleraba zahteva sledeće količine čistih hraniva:
- 100-120 kg/ha azota. Visoke količine azota dovode do pucanja zadebljalog stabla kelerabe.
- 80-100 kg/ha fosfora
- 120-140 kg/ha kalijuma.
- Pri gajenju kelerabe ređe se koriste organska đubriva.
Najbolje je dodatno se informisati o zahtevima sorte/hibrida u slučaju da ima sebi-specifične zahteve.
Navodnjavanje kelerabe je neophodno zbog obrazovanja zadebljalog stabla.U ranoj proizvodnji se zalivanje vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm.
Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem. Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje zadebljalog stabla koje se javlja u slučaju kada se keleraba zaliva posle izrazito sušnog perioda.
Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koje se može primeniti pri gajenju kelerabe.
Kasna keleraba – kalendar radova
Maj
- Početak perioda u kome je moguća setva kasne kelerabe u otvorene leje.
- Početak perioda u kome je moguća pojava: marokanskog skakavca, italijanskog skakavca,rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovice, malog kupusara, velikog kupusara, kupusnog moljca, buvača krstašica, crvene kupusne stenice, male repičine pipe, zelene breskvine vaši, zelene kupusne stenice, kukuruzne sovice, kupusne muve.
- Početak perioda u kome je moguća pojava bele rđe rena, crne pegavosti kupusnjača i kile kupusa.
Klikom na ime bolesti/štetočine dobićete detaljan opis o njoj.
Jun
- Pred osnovnu obradu u zemljište se unose 1/2 planirane količine azotnog đubriva, ukupna planirana količina kalijumovog đubriva, ukupna planirana količina fosfornog đubriva.
- U slučaju gajenja kasne kelerabe vrši se plitka (letnja) obrada na 15-18 cm dubine uz dopunsku obradu.
- Početak perioda u kom je moguće rasađivanje kasne kelerabe na otvorenom polju.
- Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i dobro razvijen korenov sistem.
- Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
- Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.
- Početak perioda u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/2 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
- Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače kupusa i kupusnjača.
Oktobar
- Početak perioda u kom je moguća berba kasne kelerabe. Berba se obavlja kada zadebljalo stablo dostigne prečnik 5-8 cm i tada je bez grubih, celuloznih vlakana.
Biljke se čupaju, oštrim nožem se odseca koren i listovi sem nekoliko vršnih ili se nad zemljom odsecaju listovi a koren izorava.
