Kasni karfiol je jednogodišnja kupusnjača koja pripada grupi najkvalitetnijeg povrća kod koga se za ishranu koristi nerazvijena zbijena cvast (glava, ruža) koja može biti bele ili bledožute boje. Jestivi deo karfiola ima visok sadržaj sirovih proteina sa značajnim sadržajem esencijalnih amino-kiselina, vitamina C, a posebno vitamina B2, gvožđa i fosfora. Ruža karfiola koristi se u ishrani sveža, kao varivo, marinirana ili duboko zamrznuta. Karfiol se u ishrani može koristiti tokom cele godine.
Kako se kasni karfiol u8klapa u plodored?
- Karfiol se gaji na prvom mestu u plodoredu i đubri se stajnjakom.
- Dobre predkulture su: leguminoze, salata, spanać i krompir.
- Karfiol ne treba gajiti posle biljka iz iste familije (kupus, kelj i keleraba).
Đubrenje
- Za kasni karfiol na leto se đubri sa 10-20 t/ha zgorelog stajnjaka.
- Pored stajnjaka karfiol zahteva: 100-120 kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 120-160 kg/ha kalijuma.
- Karfiol reaguje na nedostatak mikroelemenata molibdena i bora, te se u vidu prihranjivanja mogu koristiti i ova đubriva ili se prihranjivanje rasada i biljaka vrši rastvorom kompleksnih tečnih đubriva.
Navodnjavanje
Navodnjavanje karfiola je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 20-30 mm.
Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem.
Ravnomernim zalivanjem osigurava se potrebna relativna vlažnost vazduha za obrazovanje kvalitetne ruže.
Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju karfiola.
Kasni karfiol – kalendarski prikaz radova
Maj
- Početak perioda u kome je moguća setva kasnog karfiola u otvorene leje.
- Početak perioda u kome je moguća pojava: marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovice, malog kupusara, velikog kupusara, kupusnog moljca, buvača krstašica, crvene kupusne stenice, zelene kupusne stenice, male repičine pipe, zelene breskvine vaši, kukuruzne sovice, kupusne muve.
- Početak perioda u kome je moguća pojava bele rđe rena, crne pegavosti kupusnjača i kile kupusa.
Klikom na ime bolesti/štetočine dobiće detaljan opis nje.
Jun
- Pred osnovnu obradu u zemljište se unose 1/3 planirane količine azotnog đubriva, 2/3 planirane količine kalijumovog đubriva, 2/3 planirane količine fosfornog đubriva i celokupna planirana količina stajnjaka.
- U slučaju gajenja kasnog karfiola vrši se plitka (letnja) obrada na 15-18 cm dubine uz dopunsku obradu.
- Početak perioda u kom je moguće rasađivanje kasnog karfiola na otvorenom polju.
- Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i dobro razvijen korenov sistem.
- Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 45-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
- Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.
- Početak perioda u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/3 planirane količine fosfornog đubriva, 1/3 planirane količine kalijumovog đubriva i 2/3 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
- Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače kupusa i kupusnjača.
Oktobar
- Početak perioda u kome je moguća berba kasnog karfiola. Berba kasnog karfiola obavlja se kada ruže imaju prečnik 10-15 cm. Bere se po suvom vremenu odsecanjem ruže sa ili bez nekoliko listova rozete.
- Karfiol se može čuvati tri do četiri nedelje na temperaturi od 0 do -1°C i 0,5% relativne vlažnosti vazduha.
