Kasni kelj je veoma sličan kupusu, ali ima naborane listove i rastresitu glavicu. Kelj sadrži više suve materije, sirovih proteina,vitamina C, i kalcijuma od kupusa i ima veću energetsku vrednost. Koristi se kao varivo, ne kiseli se, ali se može sušiti. Neke sorte glavičastog i lisnatog kelja gaje se kao ukrasne biljke.
Plodored
- Kelj se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
- Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
- Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
- Kelj je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova. Rani kelj je česta predkultura a kasni kelj je naknadna kultura u intenzivnom plodoredu.
Kako se kasni kelj đubri?
Kelj obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kelj zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.
U proseku kelj zahteva sledeće količine čistih hraniva:
- 100-120 kg/ha azota
- 80-100 kg/ha fosfora
- 120-140 kg/ha kalijuma.
- 20-40 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 60 t/ha na peskovitim zemljištima.
Navodnjavanje
Navodnjavanje je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena.Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm.
Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem.
Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kelj zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, u jesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.
Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju kelja.
Kasni kelj – Kalendarski prikaz radova
Maj
- Početak perioda u kome je moguća setva kasnog kelja u otvorene leje.
- Početak perioda u kome je moguća pojava:marokanskog skakavca, italijanskog skakavca,rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovice, malog kupusara,velikog kupusara, kupusnog moljca, buvača krstašica, crvene kupusne stenice, male repičine pipe, zelene breskvine vaši, zelene kupusne stenice, kukuruzne sovice, kupusne muve.
- Početak perioda u kome je moguća pojava bele rđe rena, crne pegavosti kupusnjača i kile kupusa.
Klikom na ime bolesti/štetočine dobićete detaljan opis nje.
Jun
- Pred osnovnu obradu u zemljište se unose 1/3 planirane količine azotnog đubriva, 2/3 planirane količine kalijumovog đubriva, 2/3 planirane količine fosfornog đubriva i celokupna planirana količina stajnjaka.
- U slučaju gajenja kasnog kelja vrši se plitka (letnja) obrada na 15-18 cm dubine uz dopunsku obradu.
- Početak perioda u kom je moguće rasađivanje kasnog kelja na otvorenom polju.
Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i dobro razvijen korenov sistem.
Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja. - Početak perioda u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/3 planirane količine fosfornog đubriva, 1/3 planirane količine kalijumovog đubriva i 2/3 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
- Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače kupusa i kupusnjača.
Oktobar
- Početak perioda u kome je moguća berba kasnog kelja. Pri berbi kelja glavice se odsecaju sa 3-4 lista rozete. Berbu treba vršiti po suvom vremenu jer rastresita glavica kelja zadržava više vode što dovodi do bržeg propadanja.
