Ran kelj je voema sličan kupusu, ali ima naborane listove i rastresitu glavicu. Kelj sadrži više suve materije, sirovih proteina, vitamina C, i kalcijuma od kupusa i ima veću energetsku vrednost. Koristi se kao varivo, ne kiseli se, ali se može sušiti. Neke sorte glavičastog i lisnatog kelja gaje se kao ukrasne biljke.
Ran kelj u plodorednoj šemi
- Ran kelj se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
- Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
- Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
- Kelj je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova. Rani kelj je česta predkultura a kasni kelj je naknadna kultura u intenzivnom plodoredu.
Đubrenje
Ran kelj obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kelj zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.
U proseku kelj zahteva sledeće količine čistih hranva:
- 100-120 kg/ha azota
- 80-100 kg/ha fosfora
- 120-140 kg/ha kalijuma.
- 20-40 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 60 t/ha na peskovitim zemljištima.
Navodnjavanje
Navodnjavanje je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm.
Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu
obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem.
Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kelj zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, u jesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.
Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju kelja.
Ran Kelj – Kalendarski prikaz radova
Januar
- Početak perioda u kome je moguća setva semena ranog kelja u toplom zaštićenom prostoru sa ciljem proizvodnje rasada. Rasadu bez pikiranja je potrebno oko 45 dana stasavaja da bi postigao spremnost za sadnju na otvorenom polju. Za ranu proizvodnju najčešće se gaji pikiran rasad. Seme se prvo seje u sandučiće ili leje i kada biljke uđu u fazu kotiledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje (presađivanje). Pikiranje sa vrši u hranljive kocke, kontejnere ili džifi saksije. Ukoliko se primenjuje pikiranje rasadu je potrebno oko 70 dana da stasa.Znak da je rasad sprema za otvoreno polje je 5-8 dobro razvijenih listova.
Mart
- U slučaju gajenja ranog keljaa početkom meseca treba da se obavi dopunska obrada zemljišta.
- Pred sadnju unosi se u zemljište 1/3 planirane količine azotnih đubriva.
- Krajem meseca, kada prođu opsanosti od elementarnih nepogoda, moguće je rasađivanje ranih sorata kelja. Rane
sorte sade se na međurednom rastojanju od 50cm i 30-40cm rastojanja u samom redu. Sadnja treba da se obavi u dobro pripremljenom zemljištu, najbolje prethodno zaliveno, i uz zalivanje sa sadnjom.
Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja. - Početak perioda u kome je moguća pojava: marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovice, malog kupusara, velikog kupusara,kupusanog moljca, buvača krstašica, crvene kupusne stenice, male repičine pipe i zelene breskvine vaši.
- Početak perioda u kome je moguća pojava bele rđe rena.
April
- Početak perioda u kome je moguća prihrana kelja. Prihrana se vrši sa 2/3 planirane količine azotnih đubriva kada su biljke keljaa u fazi intenzvnog rasta listova.
- Početak perioda u kome je moguća pojava zelene kupusne stenice.
- Početak perioda u kome je moguća pojava crne pegavosti kupusnjača i kile kupusa.
Maj
- Početak perioda u kome je moguć napad kukuruzne sovice i kupusne muve.
Jun
- Početak perioda u kom je moguća berba ranog kelja. Berba kelja obavlja se kada glavice dostignu veličinu i čvrstoću karakterističnu za gajenu sortu.
Pri berbi kelja glavice se odsecaju sa 3-4 lista rozete. Berbu treba vršiti po suvom vremenu jer rastresita glavica kelja zadržava više vode što dovodi do bržeg propadanja. - Početak perioda u kome je moguća pojava pepeljaste kupusne vaši i kupusne sovice.
Oktobar
- Početak perioda u kome treba da se obavi osnovna obrada zemljišta. Osnovna obrada se vrši na dubinu 25-30 cm.
- Zajedno sa osnovnom obradom vrši se unošenje đubriva u sledećim količinama: ukupna planirana količina fosfornih đubriva, ukupna planirana količina kalijumovih đubriva i ukupna planirana količina stajnjaka.
