Kasni kupus je najgajeniji od svih kupusnjača i pravi je poljoprivredni dragulj. Razlikuju se beli glavičasti kupus, crveni i ljubičasti. Kod kupusa se za ishranu koriste listovi-glavica i to u svežem stanju kao salata i sok, kao varivo, kao kiseo, mariniran, sušeni ili zamrznut proizvod, što omogućuje ishranu tokom cele godine.
Kupus ima visok sadržaj suve materije proteina i šećera, posebno monosaharida, što omogućava dobro kišeljenje. Takođe je najbolji za skidanje kilograma jer zahteva mnogo više kalorija za varenje nego što se dobije na kraju procesa varenja. Visok sadržaj vlakana, koja se sporo vare, stvara dugoročan osećaj sitosti.
Nipošto ne smemo zaboraviti na sarme! Otkrijte jednostavan recpet za brzo i kvalitetno kišeljenje kupusa ovde.
Kako se kasni kupus uklapa u plodored?
- Gaji se na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
- Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
- Dobro uspeva posle mahunarki, krastavca, krompira, pšenice i trave.
- Kupus je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljišta sa malo korova. Sadnja kupusa je dobra predkultura (zimski ili rani kupus) ili naknadna kultura (kasni kupus) u intenzivnom plodoredu.
Đubrenje kupusa
Kupus obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kupus zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.
U proseku kupus zahteva sledeće količine čistih hraniva:
- 100-120 kg/ha azota
- 80-100 kg/ha fosfora
- 120-140 kg/ha kalijuma.
- 10-20 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 30 t/ha na peskovitim zemljištima.
Za svaki slučaj treba proveriti zahteve prema hranivima sorte/hibrida koji će se sejati. Ukoliko odstupa od proseka neophodno je ispuniti date zahteve.
Navodnjavanje
Navodnjavanjeje neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje vrši tri do četiri puta a u kasnoj proizvodnji čak osam do deset puta sa zalivnom normom od 30-40 mm. Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće.
Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kupus zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, ujesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.
Sistem kap po kap se pokazao kao veoma efikasan u usevima kupusa.
Kasni kupus – kalendarski prikaz radova
Maj
- Početak perioda u kome je moguća setva (početak sadnje) kasnog kupusa u otvorene leje.
- Početak perioda u kome je moguća pojava: marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovice, malog kupusara, velikog kupusara, kupusang moljca, buvača krstašica, crvene kupusne stenice, male repičine pipe, zelene breskvine vaši, zelene kupusne stenice, kukuruzne sovice, kupusne muve.
- Početak perioda u kome je moguća pojava bele rđe rena, crne pegavosti kupusnjača i kile kupusa.
Klikom na ime bolesti/štetočine dobićete njen detaljan opis
Prikaz rasada kupusa spremnog za iznošenje na parcelu
Jun
- Pred osnovnu obradu u zemljište se unose 1/3 planirane količine azotnog đubriva, 2/3 planirane količine kalijumovog đubriva, 2/3 planiranekoličine fosfornog đubriva i celokupna planirana količina stajnjaka.
- U slučaju gajenja kasnog kupusa vrši se plitka (letnja) obrada na 15-18 cm dubine uz dopunsku obradu.
- Početak perioda u kom je moguće rasađivanje kasnog kupusa na otvorenom polju.Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova kupusa i dobro razvijen korenov sistem. Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom za vreme prijatnih dana (bez kiše).
Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja. - Početak perioda u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/3 planirane količine fosfornog đubriva, 1/3 planirane količine kalijumovog đubriva i 2/3 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
- Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače kupusa i kupusnjača.
Oktobar
- Početak perioda u kome je moguća berba kasnog kupusa. Pošto se kupus transportuje treba se brati sa još dva do tri lista rozete. Tako se bere radi zaštite glavice tokom vožnje.
Šta reći na kraju osim da je bašta bez kupusnjača nekako praznjkava. Zato, pripremite rasad, većina vrsti kupusa dobro podnosi različita zemljišta i kada dođe vreme sadnje biljke upustite se u ovaj „zeleni“ poljoprivredni izazov!
