Rana keleraba (Brassica oleracea var. gongydes) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Rana keleraba je jednogodišnja kupusnjača koja obrazuje zadebljalo stablo. Zadebljalo stablo se koristi u ishrani u svežem stanju i kao varivo. Keleraba se odlikuje visokim sadržajem ugljenih hidrata posebno disaharida, vitamina C i kalijuma.
Kvalitetno zadebljalo stablo kelerabe ima mali sadržaj celuloze. Starenjem biljke ili gajenjem bez dovoljno vode povećava se sadržaj celuloze i keleraba gubi kvalitet. Zadebljalo stablo je bele, svetlozelene ili ljubičaste boje.

Kako se rana keleraba uklapa u plodored

Rana keleraba se, zbog kratkog perioda koji provodi na otvorenom polju, najčešće gaji kao prethodna kultura. Bere se u mojau te ostavlja mogućnost za setvu još jednog useva u sezoni.

Đubrenje

U proseku rana keleraba zahteva sledeće količine čistih hraniva:

  • 100-120 kg/ha azota. Visoke količine azota dovode do pucanja zadebljalog stabla kelerabe.
  • 80-100 kg/ha fosfora
  • 120-140 kg/ha kalijuma.
  • Pri gajenju kelerabe ređe se koriste organska đubriva.

Poželjno je proveriti količine hraniva koje željena sorta/hibrid zahteva u slučaju da zahtevi za hranivima odstupaju od utvrđenog proseka.

Navodnjavanje

Kelerabi je neophodno zbog obrazovanja zadebljalog stabla.U ranoj proizvodnji se zalivanje vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm.

Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem.

Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje zadebljalog stabla koje se javlja u slučaju kada se keleraba zaliva posle izrazito sušnog perioda.

Kap po kap je jedno od najboljih rešenja za navodnjavanje koja se mogu primeniti pri gajenju kelerabe.

Rana keleraba – kalendarski prikaz radova

Januar

  • Početak perioda u kome je moguća setva semena rane kelerabe u toplom zaštićenom prostoru sa ciljem proizvodnje rasada. Rasadu bez pikiranja je potrebno oko 45 dana stasavanja da bi postigao spremnost za sadnju na otvorenom polju. kupus 3
  • Za ranu proizvodnju najčešće se gaji pikiran rasad. Seme se prvo seje u sandučiće ili leje i kada biljke uđu u fazu kotiledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje (presađivanje). Pikiranje sa vrši u hranljive kocke, kontejnere ili džifi saksije. Ukoliko se primenjuje pikiranje rasadu je potrebno oko 70 dana da stasa.
  • Znak da je rasad sprema za otvoreno polje je 5-8 dobro razvijenih listova.

Mart

Klikom na ime bolesti/štetočine dobićete detaljan opsi o njoj.

April

Maj

  • Početak perioda u kom je moguća berba rane kelerabe. Berba se obavlja kada zadebljalo stablo dostigne prečnik 5-8 cm itada je bez grubih, celuloznih vlakana.
  • Biljke se čupaju, oštrim nožem se odseca koren i listovi sem nekoliko vršnih ili se nad zemljom odsecaju listovi a koren izorava.
  • Početak perioda u kome je moguć napad kukuruzne sovice i kupusne muve.

Oktobar

  • Početak perioda u kome treba da se obavi osnovna obrada zemljišta. Osnovna obrada se vrši na dubinu 25-30 cm.
  • Zajedno sa osnovnom obradom vrši se unošenje đubriva u sledećim količinama: ukupna planirana količina fosfornih đubriva, ukupna planirana količina kalijumovih đubriva.