Srednje ran kelj (Brassica oleracea var. sabauda) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Značaj

Srednje ran kelj je veoma sličan kupusu, ali ima naborane listove i rastresitu
glavicu. Kelj sadrži više suve materije, sirovih proteina, vkelj2itamina C, i kalcijuma od kupusa i ima veću energetsku vrednost. Koristi se kao varivo, ne kiseli se, ali se može sušiti. Neke sorte glavičastog i lisnatog kelja gaje se kao ukrasne biljke.

Plodored

  • Kelj se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
  • Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
  • Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
  • Kelj je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova. Rani kelj je česta predkultura a kasni kelj je naknadna kultura u intenzivnom plodoredu.
  • Đubrenje

    Kelj obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kelj zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.

    U proseku kelj zahteva sledeće količine čistih hraniva:

    • 100-120 kg/ha azota
    • 80-100 kg/ha fosfora
    • 120-140 kg/ha kalijuma.
    • 20-40 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 60 t/ha na peskovitim zemljištima.
    • Navodnjavanje kelja je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena.

      Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje  vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm.
      Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu kupus6obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem. Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kelj zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, u jesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.

      Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju kelja.

      Srednje ran kelj – kalendarski prikaz radova

      Mart
      • Početak perioda u kome je moguća setva srednje ranog kelja u zaštićenom prostoru. Setva se vrši u leje ili kontejnere.
      • kupus7Početak perioda u kome je moguća pojava: , italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja,skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovicemalog kupusara, velikog kupusara, kupusanog moljca, buvača krstašica, crvene kupusne stenicemale repičine pipe i zelene breskvine vaši.
      • Početak perioda u kome je moguća pojava bele rđe rena.
      • April
        • Početak perioda u kome je moguća pojava zelene kupusne stenice.
        • Početak perioda u kome je moguća pojava crne pegavosti kupusnjača i kile kupusa.
        • Maj
          • Pred rasađivanje ili tokom rasađivanja unosi se 1/3 planirane količine azotnog đubriva.
          • Početak perioda u kome je moguće rasađivanje srednje
            kupus8

            Prikaz rasada spremnog za otvoreno polje.

            ranog kelja na otvorenom polju. Znak
            da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i dobro razvijen korenov sistem.

            Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
            Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.

          • Početak peroida u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/3 planirane količine fosfornog đubriva, 1/3 planirane količine kalijumovog đubriva i 1/3 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
          • Početak perioda u kome je moguć napad kukuruzne sovice i kupusne muve.
          • Avgust
            • Početak perioda u kome je moguća berba srednje ranog kelja. Berba kelja obavlja se kada glavice dostignu veličinu i čvrstoću karakterističnu za gajenu sortu.
              Pri berbi kelja glavice se odsecaju sa 3-4 lista rozete. Berbu treba vršiti po suvom vremenu jer rastresita glavica kelja zadržava više vode što dovodi do bržeg propadanja.
            • Oktobar

              • Početak perioda u kome treba da se obavi osnovna obrada zemljišta. Osnovna obrada se vrši na dubinu 25-30 cm.
              • Zajedno sa osnovnom obradom vrši se unošenje đubriva u sledećim količinama: 2/3 ukupne planirane količine fosfornih đubriva, 2/3 ukupne planirane količine kalijumovih đubriva i ukupna planirana količina stajnjaka.