Srednje ran kupus (Brassica oleracea var. capitata) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Srednje ran kupus je jedna od najgajenijih kupusnjača. Razlikuju se beli glavičasti kupus, crveni i ljubičasti. Kod  kupusa se za ishranu koriste listovi-glavica i to u svežem stanju kao salata i sok, kao varivo, kao kiselo, mariniran, sušen ili zamrznui proizvod, što omogućuje ishranu tokom cele godine. Kupus ima visok sadržaj suve materije proteina i šećera, posebno monosaharida, što omogućava uspešno kišeljenje.

Odličan i brz način za kišeljenje kupusa možete naći ovde.

Kako se srednje ran kupus uklapa u plodored

  • Srednje ran kupus se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
  • Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
  • Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
  • Kupus je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova. Kupus je česta predkultura (zimski ili rani kupus) ili naknadna kultura (kasni kupus) u intenzivnom plodoredu.

Đubrenje

Kupus obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kupus zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.

U proseku kupus zahteva sledeće količine čistih hraniva:

  • 100-120 kg/ha azota
  • 80-100 kg/ha fosfora
  • 120-140 kg/ha kalijuma.
  • 20-40 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 60 t/ha na peskovitim zemljištima.

Navodnjavanje

Navodnjavanje kupusa je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje  vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm. Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem.
Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kupus zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, ujesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.

Sistem kap po kap se pokazao kao veoma efikasan u usevima kupusa.

srednje ran kupus-1

Srednje ran kupus – Kalendarski prikaz radova

Mart

April

Maj

  • Pred rasađivanje ili tokom rasađivanja unosi se 1/3 planirane količine azotnog đubriva.
  • Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i dobro razvijen korenov sistem.
  • Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
    Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.
  • Početak peroida u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/3 planirane količine fosfornog đubriva, 1/3 planirane količine kalijumovog đubriva i 1/3 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
  • Početak perioda u kome je moguć napad kukuruzne sovice i kupusne muve.

Avgust

  • Početak perioda u kome se bere srednje ran kupus. Berba kupusa obavlja se kada glavice dostignu veličinu i čvrstoću karakterističnu za gajenu sortu.
    Pošto se kupus transportuje treba se brati sa još dva do tri lista rozete. Tako se bere radi zaštite glavice tokom vožnje.

Oktobar

  • Početak perioda u kome treba da se obavi osnovna obrada zemljišta. Osnovna obrada se vrši na dubinu 25-30 cm.
  • Zajedno sa osnovnom obradom vrši se unošenje đubriva u sledećim količinama: 2/3 ukupne planirane količine fosfornih đubriva, 2/3 ukupne planirane količine kalijumovih đubriva i ukupna planirana količina stajnjaka.