Krompir

Krompir (lat.: Solanum tuberosum) zauzima istaknuto mesto u ishrani ljudi, ishrani stoke i industrijskoj preradi. Kod naših naroda zajedno sa pasuljem i kupusom upotpunjuje grupu „narodne hrane“. Koristi se kuvan i pečen. U zapadnim zemljama potrošnja krompira je izuzetno velika jer se koristi kao zamena hlebu.

Nemate dovoljno zemlje, nema problema. Krompir se izuzetno uspešno može gajiti i u saksiji, buretu ili tornju, Šlag na tortu je da se ovaj način gajenja omogućava dobijanje dva do tri puta više krtola po biljci. Više o gajenju krompira na ovaj način možete pročitati ovde.

Hranjiva vrednosti i upotreba

Krompir je kompletna hrana. U proseku sadrži 77,5% vode i 22,5% suve materije.

• Suva materija ima 2% belančevina, 0,1% masti, 19,4% ugljenih hidrata, 0,6% celuloze i 1% mineralnih materija.
• Belančevina i masti ima relativno malo, ali su visoke biološke vrednosti.
• Od mineralnih materija sadrži značajne količine kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, bakra i drugih elemenata potrebnih organizmu.
• Od vitamina sadrži C vitamin, B1 i B2.

U industrijskoj preradi se dobija skrob i špiritus. Od krompira se u prehrambenoj industriji proizvodi pire, čips i sušeni proizvodi. Preradom u suve proizvode sprečava se gubitak hranljivih sastojaka i opadanje kvaliteta koji je posledica dugog čuvanja u skladištima.

Sitnije krtole su dobra stočna hrana. Kuvan se koristi za ishranu svinja dok se svež koristi u kunićarstvu.

Krompir ima, naročito u brdsko-planinskim, krajevima, velik agrotehnički značaj. Unošenjem krompira u plodored, u tim područjima, povećava se plodnost zemljišta. Obilnije đubrenje organskim materijama popravlja fizičke osobine zemljišta i obezbeđuje zalihe hraniva na duži period. U ravničarskim predelima, ova biljka takođe ima velik agrotehnički značaj. Ranije se iznosi sa zemljišta, što pruža mogućnost pravovremene obrade zemljišta za pšenicu. Posle ranog krompira moguća je proizvodnja drugog ratarskog ili povrtarskog useva. Za sobom ostavlja zemljište u dobrom stanju i odličan je predusev za mnoge kulture.

Plodored

Krompir dobro podnosi uzastopno gajenje na istoj parceli više godina za redom (monokultura), ali se zbog kontrole bolesti i štetočina obavezno gaji u plodoredu.

• Dobri predusevi su: lucerka, detelina i jednogodišnje mahunarke.
• Strna žita su čest predusev u proizvodnji krompira. Najbolje su rane sorte ozimog ječma i ozime pšenice, a u brdsko-planinskim područijima raž.
• Krompir je skoro i jedina okopavina u brdsko-planinskim područijima, te je važan predusev za gajenje drugih kultura. Dobar je predusev za ozima strna žita.

Krompir – đubrenje

Pri gajenju moraju se izbegavati zemljišta bogata hlorom. Đubri sa sledećim količinama čistih hraniva:

• 100-120 kg/ha azota
• 80-100 kg/ha fosfora
• 120-150 kg/ha kalijuma

Ukoliko se đubri stajnjakom onda se korsiti 20-50 t/ha stajskog đubriva.

Naklijavanje krompira

Naklijavanje se vrši u specijalnim objektima sličnim staklenicima ili drugim prostorijama koje su dobro osvetljene i mogu se provetravati.

Sa naklijavanajem se počinje 30-40 dana pred sadnju. Krtole se stavljaju u sanduke. U jednom sanduku dozvoljeno je da bude samo jedan sloj krtola. Sanduci se mogu slagati jedan na drugi ukoliko dozvoljavaju svetlosti da dopre do svih krtola. Prostorija u kojoj se krompir naklijava mora imati prozore jer krompir ne podnosi direktnu sunčevu svetlost Temperatura u prostoriji se održava u inetervalu 12-15°C.

Dnevno provetravanje traje najmanje jedan sat. Da se krtole ne bi smežurale usled gubitka vode isparavanjem, vazduh se održava zasićenim vodenom parom. Na pod se stavljaju široki sudovi sa vodom ili mokri džakovi.

Naklijale krtole imaju kraću period vegetacije u polju. Cvetaju za oko 15 dana ranije, a za 20 dana ranije počinju da obrazuju krtole, u odnosu na neklijali krompir, pri istom vremenu setve. Naklijvanjem se postiže do 50% veći prinos.

Prikaz naklijalog krompira spremnog za sadnju

Krompir: deljenje krtola

Na krtoli se razlikuju pupčani i vršni deo. Pupčani deo je stariji, vršni mlađi. Na vršnom delu su raspoređena okca, dok ih na pupčanom ima vrlo malo, ili ih uopšte nema. Ovo treba imati u vidu kada se u nedostatku semenskog krompira seku krupnije krtole.Da bi se na polutkama dobio približno jednak raspored okaca, seče se od vršnog ka pupčanom delu. Na pupčanom delu opaža se ožiljak – pupak, sa kojim je krtola bila vezana za stolon.

U udubljenjima okaca nalaze se tri pupoljka, iz kojih se razvija klica. Srednji pupoljak je najrazvijeniji, a dva bočna su manja. Bočni pupoljci su rezervni pupoljci. Klica se prvo razvija iz središnjeg pupoljka. Ona je dobro razvijena, ima najveću životnu sposobnost. Ukoliko se klica ošteti, odvali ili izmrzne, nove klice se razvijaju iz bočnih pupoljaka. Po pravilu, daju manji prinos. Ovaj metod razmnožavanja se preporučuje obaviti 2-3 dana pred sadnju, kako bi se na površini preseka obrazovala pokožica.

Prikaz pravilnog deljenja krtole. Nož se kreće od vršnog ka pupčanom delu krtole i raspodela okaca je približno jednaka na obe polovine.

Kalendar

Februar

• Početak perioda u kome treba pristupiti naklijavanju krompira.

Mart

• Vrši se dopunska obrada zemljišta.
• Pred sadnju unosi se 1/2 planirane količine azota, 1/4 planirane količine fosfora i 1/4 planirane količine kalijuma uz dodatak magnezijuma.
• Početak perioda u kome je sadnja moguća. Krompir se razmnožava vegetativno – krtolama. Krtole treba da su zdrave , mase 50-70 grama. Teže krtole se seku  na pola.
  Rok sadnje je dug. Počinje prvih dana marta meseca i traje do početka maja.
  Naklijale krtole se sade ranije, kada je temperatura zemljišta na dubini od 10 cm oko 4-5° Vegetacioni prostor zavisi od bujnosti sorte i namene gajenja. Međuredni razmak iznosi 60-70 cm dok razmak u samom redu između biljaka iznosi 25-40 cm. Dubina sadnje kreće se 8 cm na teškim do 12 cm na lakšim zemljištima.
  Sadnja se može obaviti na više načina: ručno, pod plug, u brazde ili sadilicama:
  • Ručna sadnja primenjuje se na manjim površinama, obično na okućnicama.
  • Sadnja pod plug znači da se krtole unose u svaku treću brazdu, uz bok rastresitog dela. Narednom brazdom krtole se pokrivaju rastresitim zemljištem. Radni zahvat se podesi tako da tri brazde zahvate širinu od 60 do 70 cm.
  • Slična prethodnoj metodi jeste sadnja u brazde. Plugovima brazdačima otvaraju se brazde, a krtole se duž nje ređaju ručno, nakon čega se motikom navlači zemlja i pokriva.
    Ukoliko je sadnja izvršena pod plug ili u brazde prva mera nege koja se preduzima je drljanje, čime se razbijaju grudve i ravna površina.
  • Za veće površine koriste se poluautomatske i automatske sadilice. Poluautomatske sadilice daju bolje rezultate pri sadnji naklijalih krtola, pošto je procenat oštećenja klica manji. Krtole se ubacuju ručno u ulagače semena. Automatske sadilice sve radnje obavljaju bez ljudskog rada.

Kad se sadi nek se radi kako valja. Saznajte nekoliko korisih caka za sadnju krmpira i odmah omogućite se sebi bolji prinos. Više možete pročitati ovde.

• Posle setve a pre nicanja primenjuju se herbicidi. Krompir je veoma osetljiv na tip herbicida kojim se koristi stoga je neophodna konsultacija sa stručnim ili iskusnijim licem.
• Početak perioda u kome je moguć napad: krompirove nematode, krompirovog moljca, mlečikine vaši, pamukove vaši, krompirove zlatice, zelene breskvine vaši, crne repine vaši, marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C.sovice i gama sovice.
• Početak perioda u kome je moguća pojava bele noge krompira.

April

• Pred prvo kultiviranje (okopavanje) unosi se 1/4 planirane količine azotnog đubriva kao prihrana.
• Kultiviranje (okopavanje) se prvi put sprovodi kada biljke dostignu visinu 10-12 cm. Drugo kultiviranje (okopavanje) sprovodi se dve nedelje kasnije pri čemu se biljke ovlaš ogrću. Prilikom drugog kultiviranja (okopavanja) unose se u zemljište ¼ planirane količine fosfora za prihranu i ¼ planirane količine kalijuma kao prihrana.
• Posle drugog prihranjivanja i ogrtanja krompira, usev se dobro zalije. Tim malim kompleksom mera obezbeđeni su uslovi za obrazovanje krtola.
• Početak perioda u kom je moguća pojava crne lisne pegavosti i raka krompira.

Maj

• Početak perioda u kome je moguće vađenje ranog krompira.
• Početak perioda u kom je moguć napad kukuruzne sovice.

Jun

• Drugo navodnjavanje sprovodi se u fazi punog cvetanja.
• Početak perioda u kome je moguć napada crvene alekulide.
• Početak perioda u kom je moguća pojava plamenjače krompira.

Jul

• Početak perioda u kome je moguća plitka, letnja, obrada zemljišta. Ukoliko je predusev strno žito ili mahunarka zaorava se strnjika. Zaoravanje strnjike se vrši na dubinu 15-18 cm. Posle skidanja trećeg otkosa lucerke pristupa se razoravanju ledine jednom ili dva puta.

Oktobar

• Pred oranje u zemljište se unose: celokupna planirana količina stajnjaka, 1/2 planirane količine fosfornog đubriva i 1/2 planirane količine kalijumovog đubriva.
• Početak perioda u kome je moguće duboko, jesenje, oranje. Biljka zahteva duboku obradu 30-40 cm. Dobre rezultate daje upotreba podrivača.
• Početak perioda u kom je moguće vađenje merkantilnog krompira. Merkantilni krompir se vadi kasnije, kako bi se što duže vršila asimilacija i dobio veći prinos.

Vađenje se obavlja: ručno, plugom i kombajnima.

• Ručno vađenje je najlošiji način, zbog visokog procenta oštećenih krtola, koje se ne mogu čuvati u skladištima. Obavlja se motikom, pretežno na okućnicama, kada su u pitanju male površine.
• Plugom se krtole izoravaju i ručno kupe. Površina se posle sakupljanja pređe drljačom kako bi se otkrile i pokupile zatrpane krtole.
• Upotreba vadilice je dobar način da se ostvari ušteda na radnoj snazi stim da treba imati na umu da se gubici kreću 8-20%.
• Najefikasniji način vađenja je kombajnom. Kombajni vade, čiste i sortiraju krompir u tri klase. Pri povoljnim uslovima za rad, gubici se kreću 2-10% Lakša oštećenja krtola su do 27% a teža do 4%.

Kako se čuva krompir?

Semenski krompir se skladišti tako da se do momenta naklijavanja ne obrazuju klice. To se reguliše temperaturom, koja se mora kretati 3-4°C. Relativna vlažnost vazduha treba da je oko 90%.

Krompir za prodaju (merkantilni) valja brižljivo čuvati. Krtole su pune vode, lako se kvare i oštećuju. Gubici prilikom uskladištenja, pri najpovoljnijim uslovima, iznose u proseku 10%. Gubici nastaju usled isparavanja vode iz krtola, razlaganja skroba, klijanja, truljenja, ozelenjavanja itd.

Čuvanje se vrši u specijalnim skladištima sa uređajima za vetnilaciju, u podrumima i trapovima. Najpovoljnija temperatura za čuvanje je između 4 i 5°C. sa vlažnosti vazduha 87-95%.Krompir uskladišten na temperaturi nižoj od 4°C poprima neprijatno sladunjav ukus dok pri višim temperaturama od 5°C krtola klija i hranljiva mu vrednost opada. U skladištima bez uređaja za ventilaciju debljina naslage iznosi najviše 1,5 metar, a sa ventilacijom, kada se provetrava sa svih strana, do četiri metra visine. Posebna pažnja se mora obratiti na krompirovog moljca jer prezimljava i razmnožava se u skladištima krompira.

Prikaz skormnog ali i prikladnog skladišta za čuvanje krompira.

Trapovi

Ukoliiko nema adekvatan podrum ili skladište za čuvanje krompira se pravi trap. krtoke se nabacaju u gomilu od oko metar ipo visine i negde oko sredine visine gomile se stave šuplji blokovi za zidanje. Tako postavljena gomila se prekrije slojem zemlje debljine 30-50, pa i više ukoliko ima potrebe centimetara zemlje. Gomila se polije vodom kako bi se zemlja pretvorila u blato. Zidarski blokovi imajuventilacionu svrhu jer vazduh koji prolazi kroz šupljine održava svežinu krtola. nakon što se blato strdne i slegne trba pritom pročačakati šupljine kako bi se otklonila začepljenja koja bi ometala  strujanje vazduha.